Evropski trijumf mladog Pavla, ponosni svi!

Posle državnih i kvalifikacionih takmičenja, u četvoročlanom reprezentativnom timu informatičara našao se i Kruševljanin Pavle Damjanović učenik OŠ ”Nada Popović”.  

Ova “četa mala, ali odabrana” predstavljala je Srbiju na Evropskoj juniorskoj informatičkoj olimpijadi u Kutaisiju u Gruziji. Može se reći da su Kruševac i Srbija zablistali kada se Pavle okitio bronzanom medaljom. Isto odličje poneo je Petar Banović iz Beograda, koji je za razliku od Pavla na olimpijadu došao kao srednjoškolac.

– Najpre sam prošao okružno i državno takmičenje – objašnjava Pavle. Potom Srpsku informatičku olimpijadu, na kojoj sam zauzeo prvo mesto. To je bila uvertira za ono što me je čekalo u Gruziji. Nastupilo je 96 takmičara iz 25 zemalja. Prvi dan za mene je bio vatreno krštenje. Nisam najbolje uradio test, moglo bi se reći zadovoljavajuće. Organizacija takmičenja i uslovi koji su nam pruženi su za svaku pohvalu. Bili smo smešteni u Domu za učenike, a svaki takmičar imao je svoju sobu.

Shodno programu koji su napravili organizatori, drugi dan je protekao u odmoru, druženju i relaksaciji. Organizovane su dve ekskurzije. Najpre su posetili Prometejevu pećinu, a potom i rezervat prirode “Sataplia Nature”.

Kao i na svakom takmičenju odluka je pala u završnici. Bilo je to trećeg dana, kada je rađen drugi, finalni test. Zahvaljujući dubokoj koncentraciji, iskustvu sa pređašnjih nadmetanja, ali i motivaciji koju je nosio kao prošlogodišnji najmlađi dobitnik Vidovdanske pohvale, Pavle je bez greške premostio završnu kariku koja mu je, zajedno sa poenima koje je ostvario prvog dana, donela bronzanu medalju. Ipak, naš junoša ističe da olimpijada ima mnogo širi kontekst od klasičnog takmičenja.

–  Cilj olimpijade nije samo nadmetanje već i druženje, širenje  prijateljskih odnosa, promovisanje tradicije i razmena iskustva, jer svaka zemlja ima svoj metod rada. I upravi zato omogućili su nam da puno vremena provedemo u druženju sa kolegama koji su došli iz svih krajeva Evrope. Ipak, moram da istaknem da su nama najbliskiji bili Makedonci, Bosanci i Rumuni. Ne znam da li je reč o jugonostalgiji, tradicionalnoj vezanosti i prijateljstvu, ali sa njima smo proveli najviše vremena – ističe naš sagovornik.

U svoju matičnu školu Pavle se vratio u ponedeljak. Tom prilikom priređen mu je svečani doček, kakav i dolikuje osnovcu koji je jedini u Srbiji svojoj školi doneo medalju sa evropskog takmičenja.

– Iskreno, doček mi je prijao – ne skriva Pavle svoje zadovoljstvo. Uostalom takva pažnja prijala bi svakom učeniku mojih godina. Ove godine završavam osnovnu školu. Želim da nastavim da se bavim programiranjem. Planiram da upišem Matematičku gimnaziju u Beogradu, i nadam se da ću uspeti.

Pavle je imao sreću da mu njegov školski mentor profesor matematike Aleksandar Damjanović bude istovremeno i razredni sterešina. Ovaj vrsni nastavnik i pedagog napominje da nije dovoljno samo knjiško poznavanje lekcija, već treba raditi na strateškom usmeravanju i razvijanju intelektualnih sposobnosti.To je prva uočila Pavlova učiteljica Nada Đurić i napomenula mu, kad ga je preuzeo na početku petog razreda, da u odeljenju ima dečaka sa izuzetno specifičnim talentom za prirodne nauke.

– Postigao je uspeh koji se ne pamti u istoriji škole – kaže profesor Aleksandar. Nastupao je i na takmičenjima iz matematike i fizike, sa kojih se okitio medaljama. Vrlo interesantan iskustvo imali smo prošle godine na okružnom takmičenju kada je jedini uspeo da reši zadatak koji je za sve učenike koji su se takmičili ostao enigma. Kasnije, kada je nas nekoliko kolega analiziralo metod kojim je došao do rešenja, shvatio sam da ima specifičan način razmišljanja i da u njemu leži veliki potencijal.

Ipak, uprkos velikom uspehu, sjajnom dočeku, čestitkama koje su pristigle sa svih državnih nivoa, njegov razredni starešina nije optimista. Dapače, bio je vrlo konkretan kad smo ga pitali: Da li Srbija adekvatno nagrađuje ovakve podvige i poklanja pažnju deci koja poseduju talenat?

– Ne! Mislim da za njih treba imati jasno definisan plan, jer to su genijalci. Na njih treba gledati kao na budućnost Srbije. Na žalost to za sada nadležni ne shvataju. Radi se po sistemu: psi laju, karavani prolaze. Meni je lično žao što je tako, jer pouzdano mogu da vam kažem da deca vole svoju zemlju. Pavle ima predispozicija da ostavri velike rezultate, ali ne u Srbiji. Postojećim programom  teško da će ga ova zemlja zadržati – poručuje Aleksandar Damjanović.

N.N.