“Narodnjaci, braćo i zemljaci, budite ortaci pa smanjite taj gas!”, napisao je Đorđe Balašević 90-tih godina, a kao da je pisano danas.
Piše: Nenad Nicović
Svaki put kad uključimo televizor, u moru kanala iskoči nam neki novi brat- zemljak sa novim hitom. Ponekad se čini da i kad bi hteli da izbegnemo novokomponovane (anti)hitove, sredina u kojoj živimo to ne dozvoljava.
Neosporno je da smo celu deceniju proveli paralisani sankcijama. Padom Miloševićevog režima i otvaranjem granica, očekivali smo da će konačno početu uspon srpske kulture. Međutim, kultura ne samo da je doživela nokaut, već i jedva pluta na medijskoj pučini kojom je uveliko zagospodarila estrada.
Danas, našu kulturnu scenu obasjavaju Zvezde Granda, koje su preko noći premostile sve prepreke u regionu koje su doneli rat i politika. I više od toga! Ko redovno prati ovu emisiju, uočiće da za jednu noć nastupa dolaze Srbi rasuti od Aljaske do Australije sa samo jednim ciljem: dobiti status Zvezde Granda.
Pobediti na ovom takmičenju nije toliko bitno, jer samo učešće prilika je za novi početak. Epitet “zvezda granda” učesnicima otvara vrata širom Evrope i sveta, svuda gde ima srpske dijaspore. Za svako malo veće slavlje, naši gastarbajteri angažuju te novokomponovane zvezde i njihvoe nastupe plaćaju više nego dobro.
Nekako u istom periodu, pojavili su se i rijaliti programi. Prvi je bio “Veliki brat“, zatim „Farma“, „Dvor“, na kraju i „Zadruga“ koja je prevazišla sva očekivanja. Napravljen je jedan mali grad u kojem takmičari žive gotovo cele godine, ambijent koji im je postao kućna atmosfera, u kojem su potpuno izgubili svoj privatni život.
Za one koji u prvom pokušaju nisu uspeli da se ostvare kao pevači, glumci, vidovnjaci pa i političari, „Zadruga“ je iznedrila novo estradno zanimanje: profesionalni rijaliti igrač. Iako su se svi navedeni programi poprilično razlikovali, od organizacije do uslova u kojima su bili smešteni takmičari, sve ih je spajala novina koju publika do sada nije videla: voajerizam, tuče, seks uživo, promovisanje mračnih poriva ljudske duše.
I dok rijaliti zvezde “sijaju”, u Srbiji deca izmiču stolice nastavnicima, škole su postale gladijatorske arene, funkcioneri stiču diplome u 50-tim i 60-tim godinama i to bez polaganja ispita, obrazovani kupuju karte za inostranstvo u jednom pravcu…
Srpska kultura, koja je tokom srednjeg veka bila u samom vrhu evropske baštine, danas neopisivo zaostaje za američkom potkulturom koja je počela da se razvija tek u 18 veku. Paradoks je još veći što je u 21. veku mnogi poistovećuju sa estradom, a najopasnije od svega je što najbizarnija grana u svetu šou-biznisa ozbiljno preti da postane njen sinonim.
Foto: Pixabay.com