U čast Svete Ksenije Petrogradske, u Beloj Sali Kulturnog centra Kruševac, sutra (11. juna), sa početkom u 19 časova, poštovaoci ove svetiteljke prirediće duhovno veče. Istovremeno, biće predstavljena i knjiga sa brojnim svedočenjima o njenoj molitvenoj pomoći vernicima iz Srbije.
Sveta Ksenija Petrogradska jedna je od najpoštovanijih ruskih svetiteljki, a poštuju je i slave i pravoslavni vernici u mnogim zemljama. Njene mošti se nalaze na Smolenskom groblju u Sankt Peterburgu.
U narodu je prepozantljiva kao brzopomoćnica a vernici joj se najviše mole za posao, dom, zaštitu porodice i ljubav. Pravoslavna crkva proslavlja je 24. januarapo julijanskom, odnosno, 6. februara po gregorijanskom kalendaru.
Blažena Ksenija kanonizovana je mnogo godina nakon smrti, tačnije u junu 1988. godine, na Pomesnom Saboru Ruske pravoslavne crkve. U mesecu kada je proglašena svetom, njeni poštovaoci u Kruševcu priređuju duhovno veče.
–Njeno molitveno zastupništvo duži niz godina se oseća i u Srbiji, a naročito u Lazarevom gradu. Svake subote se služi akatist u crkvi Svete Trojice u Mudrakovcu. Na njen praznik, 6. februara, mnogo vernika prinosi slavski kolač u čast Svete Blažene Ksenije. Duhovno veče priređuju njeni poštovaoci koji će prineti pesme i stihove, uz obilje ljubavi i duhovne radosti– kaže Miloš Dimić, stvaralac duhovne poezije i organizator duhovne večeri.
U okviru večeri posvećenoj blaženoj Kseniji, biće predstavljena i knjiga “Koracima Svete Ksenije Petrogradske” autora Vladimir Kljajević iz Čačka. Knjiga sadrži brojna svedočenja o molitvenoj pomoći Svete Ksenije vernicima iz Srbije, kao i akatist i molitve ovoj svetiteljki, te nekoliko pesama koje su joj posvetili ovdašnji pesnici.
Sveta Ksenija Petrogradska rođena je u prvoj polovini 18. veka, od oca Grigorija i majke čije je ime ostalo nepoznato. Nakon punoletstva, stupila je u brak sa pukovnikom Andrejom Fjodorovičem Petrovim, pojcem u crkvi Svetog Andreja u Sankt Peterburgu. Posle njegove iznenadne smrti, Ksenija je izabrala najteži hrišćanski put- jurodivost, kako bi okajala neokajane grijehe svoga supruga.
Kuću koju je nasledila nakon smrti muža, Ksenija je poklonila ženi koja je kod nje iznajmljivala sobicu a sav svoj novac razdelila je sirotinji. Lutala je ulicama Sankt Peterburga, odevena u suknju i vojnu uniformu pokojnog muža. Odazivala se samo na ime Andrej i govorila da je on živ, a Ksenija mrtva.
Od 1794. do 1796. godine uzela je učešća u podizanju Smolenske crkve, tajno po noći dovlačeći opeku za izgradnju hrama. Kasnije, kada je počela važiti za prozorljivu, pojavljivala se na ulicama i pijacama grada, a ljudi su joj prilazili kako bi joj dali nešto od svojih proizvoda, jer beše tada verovanje u narodu da, uzme li nešto od njih, trgovina će im postati uspešna. Majke sa decom su joj žurile u susret da ih blagoslovi ili samo pomiluje dete po glavi, uverene da će ih dodir blažene Ksenije isceliti.
Svojom velikom smirenošću, podvigom duhovnog i fizičkog siromaštva, ljubavlju i molitvama za bližnje, Ksenija je stekla blagodatni dar prozorljivosti. Tim je svojim darom ona mnogima pomagala u uređivanju života i spasenju duša.