Povodom Svetskog dana borbe protiv gojaznosti (4. mart) koji se ove godine obeležava pod sloganom „Pričajmo o gojaznosti bez predrasuda i osuđivanja“, kruševački Dom zdravlja organizovao je preventivne preglede u okviru kojih su, pored određivanja indeksa telesne mase (BMI ), građani dobili savete o prevenciji gojaznosti, kao i smernice za dalje delovanje, za one kod kojih je prilikom pregleda utvrđeno sa imaju višak kilograma.
Da li su pothranjeni, koliko bi kilograma trebalo da skinu, te da li su zbog prekomerne težine u riziku od obolevanja od određenih bolesti, građani/ke su danas mogli da provere u Dijagnostičkom centru. Onima kod kojih je utvrđeno da rizik postoji, umeren ili visok, preporučeno je da sa upitnikom popunjenim prilikom provere procene rizika, radi dalje dijagnostike, posete izabranog lekara.
Uz podsećanje da je prekomerna težina faktor rizika za mnoge bolesti, te napomenu da gojaznost na globalnom nivou poprima epidemijske razmere, nutricionistkinja Biljana Živković poručila je da problem debljine treba shvatiti ozbiljno i tretirati ga kao bolest koja se mora lečiti:
–Srbija je, nažalost, zemlja debelih ljudi, to potvrđuju i najnovija istraživanja prema kojima u našoj zemlji čak 54,7 odsto stanovnika ima prekomernu telesnu težinu. To su poražavajući podaci, gojaznost je faktor za dobijanje mnogih bolesti, istraživanja pokazuju da ih je oko 200, a prvi je i osnovni faktor za dobijanje dijabetesa, kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Takođe, može biti i uzrok maligniteta, gde su istraživanja pokazala da je organizam koji ima kiselu sredinu, a ona se dobija unosom grickalica, slatkiša i brze hrane, više podložan karcinomu.
Uz fizičku aktivnost, za očuvanje zdravlja i prevenciju gojaznosti od presudnog značaja je pravilna ishrana.
–Pravilna ishrana podrazumeva pet obroka dnevno- doručak, ručak, večeru i dve voćne užine. Razmak između obroka treba da bude tri sata, i u tom razmaku ne treba unositi ništa osim tečnosti. Važno je i da obroci budu raspoređeni svakog dana u isto vreme, da poslednji oborok ne bude posle 20 časova, odnosno, dva do tri sata pre spavanja– savetuje ova nutricionistkinja.
Preporuka je da se dan započne ugljenim hidratima, uz dodatak proteina i zdravih masti. Na primer, hleb od celog zrna žitarica, uz dodatak namaza od avokada i sira i sezonsku salatu.
Za ručak, kako navodi Živkovićka, uvek je preporuka kuvano jelo, čorba od povrća, parče mesa i salata kao dodatak.
–Večera treba da sadrži lako svarljiv protein i salatu, to može biti ćureće i pileće meso bez kožice, junetina, teletina, plava morska riba (skuša, losos, haringa…), a od belih oslić i pastrmka. Za večeru se može konzumirati i mleko i mlečni proizvodi, jaja, a uz sve ove namirnice dodatak je salata.
Ono što, između ostalog, treba izbegavati u ishrani su grickalice, beli hleb i peciva, masno meso i sve prerađevine od mesa, punomasno mleko i punomasni sirevi, margarin, sušeno i kandirano voće, kompoti sa šećerom, slatkiši, sokovi sa dodatkom šećera i alkoholna pića, majonez…
Kod prevencije gojaznosti dijete nisu potrebne, dovoljna je samo pravilna ishrana. Za uvođenje hipokalorijske dijete mora da postoji razlog, a to su gojaznost, stanje koje prethodi gojaznosti i bolesti udružene sa gojaznošću. Univerzalna dijeta ne postoji, za svaku osobu pojedinačno se posebno pravi plan ishrane i te dijete se mogu sprovoditi isključivo pod nadzorom lekara.
Takozvane brze dijete kojima je interent preplavljen mogu ozbiljno da naruše zdravlje. Posledice nepravilno sprovedene dijete su anemija, gubitak mišićne mase, narušavanje imuniteta, umor, gubitak vitamina i minerala u organizmu.
D.P.