Sećanje na Svetog Jovana praznuje se nekoliko puta u godini, ali najviše svečara ima baš na ovaj datum (20. januar). Poznat je i kao Jovan Preteča, jer je najavljivao Hristov dolazak. Ovaj svetitelj se naziva Krstiteljem zato što je na reci Jordan krstio Isusa Hrista.
Svetitelj kome je dat dar od Boga da krštava ljude i oslobodi ih grehova, rodio se u domu blagočestivih i pobožnih ljudi, prvosveštenika Zaharije i njegove žene Jelisavete. Živeo je u pustinji kao isposnik, hranio se pustinjskim biljem i medom.
Sveti Jovan pogubljen je u vreme cara Iroda. Prekorio je cara za ženidbu sa svojom snahom, pa je carica Irodija nagovorila Iroda da mu odseče glavu.
Njegova desna ruka, kojom je zahvatio vodu iz Jordana kada je krstio, danas se čuva u manastiru na Cetinju.
Kako se Sveti Jovan smatra uzorom poštenja i pravdoljublja, običaj u našem narodu je da se na današnji dan ljudi bratime i kume. Otuda se u narodu i danas može čuti „Kumim te Bogom i Svetim Jovanom”.
Na ovaj dan praktikuje se i pranje ikona, tako što se ujutru iznose iz kuće na reku ili bunar i umivaju.
U crkvenom kalendaru Sveti Jovan Krstitelj je obeležen crvenim slovom, pa se na ovaj dan ne rade teški poslovi, ručni radovi, a ni veš se ne pere.