Bogojavljenje, veliki praznik, po mnogima najznačajniji posle Božića i Vaskrsa. U liturgijskom svetkovanju objedinjuje još dva praznika: Krstovdan, koji mu prethodi, i Sabor Svetog Jovana Krstitelja koji se slavi dan kasnije, u spomen na svetitelja koji je krstio Isusa u reci Jordan.
– Već izvesno vreme Sveti Jovan je krštavao ljude u Jordanu pozivom ”Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko”. Otuda se za njegovo ime vezuje i epitet “Preteča”. Njegovom pozivu odazvao se i Isus, ali ne zato što je to njemu bilo potrebno, već je želeo da pokaže skromnost i smirenje. Tokom obreda njegovog krštenja prikazala su se sva lica Svete Trojice: Bog otac glasom, Gospod Isus Hrist u ljudskom obličju i Duh Sveti u vidu goluba koji mu je sleteo na rame– kaže protojerej stavrofor Dragi Veškovac, sekretar Eparhije kruševačke.
Na Bogojavljenje običaj je da se pozdravljamo rečima ”Hristos se javi” i otpozdravljamo sa ”Vaistinu se javi.” Osim toga, to je jedini dan u godini kada se vrši “veliko vodoosvećenje”. Vernici dolaze u crkvu da uzmu Bogojavljenjsku vodicu koju tokom cele godine čuvaju u svojim domovima.
– Neki tvrde da su posudu sa vodicom pronalazili i posle 3 godine i da je još uvek bila sveža. Za nas to nije ništa čudno jer je voda osveštana. Ipak, savetujemo vernike da je koriste samo godinu dana, jer sa sledećom godinom osveštaćemo novu vodu koju takođe treba upotrebiti. Vodicu koju donesete kući treba svi pomalo da popiju, bar nekoliko gutljaja. Zatim pokropite prostorije u domu, i čuvajte je. Pije se na početku posta, a ako se neko od ukućana razboli treba da popije čašu, ali sa verom i potpunim poverenjem u Gospoda – naglašava otac Dragi.
U crkvama se često viđa prizor da vernik u posudu sa svetom vodicom zapali sveću i stavi je na amvon (krug u centru crkve na kojem stoji vladika kad drži besedu). Nakon nekoliko minuta ugase sveću i ponesu je sa vodom. Iako su sveštenici više puta napominjali da to nema nikavog značaja, ljudi ovaj običaj i dalje praktikuju.
– To nije crkvena stvar, niti ima veze sa Bogojavljenjem. Mogao bih da kažem neki običaj koji se na neobjašnjiv način proširio. Ne bismo smeli da padamo pod uticaj rituala koji narušavaju našu veru. Naravno postoje neki lepi obredi koji nemaju veze sa crkvenim pravilima i kanonima, ali su lepi i treba ih podržati. Kod nas konkretno to je plivanje za Časni krst, dok u Rusiji imaju običaj da na zaleđenom jezeru naprave otvor u obilku krsta i tu se poput krštenja potapaju tri puta– kao jedan od lepih primera navodi otac Dragi.
Jedno od srpskih narodnih verovanja je da bi na Bogojavljenjsku noć, devojke koje žele da se udaju trebale da stave ogledalce ispod jastuka kako bi sanjale budućeg muža. Pored ogledala u nekim krajevima se stavljaju i sveće, a jako je važno da ogledalo ne pukne jer u tom slučaju, sledi sedam godina nesreće u ljubavi. Naravno, ovaj običaj ide u domen sujeverja.
N.N.
Foto: Saborna crkva Svetog Georgija u Kruševcu