Dan kada je Isus na magarcu ušao u Jerusalim, u narodu poznat kao Cveti, u Srbiji je odvajkada bio blagdan kojem je posvećena posebna pažnja. Cveti se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali kod nas izuzetno veselo i svečano. Inače, to je još jedan pokretni hrišćanski praznik što znači da je datum svetkovine u zavisnosti od toga kada je Vaskrs, jer se praznuje nedelju dana pre najvećeg hrišćanskog praznika.
Praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem četvrtog veka, u spomen na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.
U znak sećanja na ljude koji su u Jerusalimu Isusa dočekali palminim grančicama i cvećem, kod nas je običaj da devojke i deca porane i odu da beru cveće. Potrebno je požuriti jer se veruje da onaj ko prvi stigne i uzbere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.
U pojedinim krajevima Srbije ubrano cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posudama sa vodom u dvorištu da prenoći. Po gradovima, gde ljudi mahom žive u stanovima, razvio se običaj da se buketi ipak donose u sobe, potapaju u vodu sa zlatnim i srebrnim prstenjem i da se tom vodom deca umivaju.
U prošlosti je dugo u Srbiji bio rasprostranjen običaj da ovaj dan provedete u šetnji okićeni cvećem. Momci bi pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje iz koga bi one mogle da razaznaju udvaračeva osećanja. Cveti su dan za radost, okupljanje i druženje sa bližnjima. Zato, poklonite danas nekoj dragoj osobi cveće!
N.N.
Foto: Pixabay.com