– Taman loše – odgovor je sugrađanina Ivka Mihajlovića, inače poznatog aforističara, na pitanje portala Odjek na Fejsbuku, kako žive stariji sugrađani/sugrađanke u Kruševcu. U sličnom tonu su komentari ostalih Kruševljana i Kruševljanki, koji život starijih opisuju uglavnom kao težak.
Svaki četvrti stanovnik našeg grada ima više od 65 godina, a za podršku starijima u ovoj godini izdvaja se oko jedan procenat budžeta Grada, odnosno nešto više od 60 miliona dinara, od ukupnog budžeta koji iznosi 6,57 milijardi dinara.
Brojke još pokazuju da u Kruševcu ima 30.572 penzionera, te da je prosečna penzija 43.236 dinara. Trenutno, u Kruševcu besplatan prevoz koristi 2.298 starijih osoba. To su oni koji imaju više od 68 godina i penziju manju od 20.000 dinara.
– Pošten čovek u Kruševcu životari, ne živi. Nikad gore nije bilo – naveo je Jovan Knežević, dok je Bratislav Đurđić napisao da stariji ne žive već preživljavaju.
Sugrađanka Jasenka Jovanović smatra da nisu u pitanju samo stariji i pita šta je sa invalidima, ali i sa mlađima?
– Ništa se ne radi da se ljudima olakša život! Nikog se ne tiče! Najbolji smo u tome da se narodu oteža, da im se život zakomplikuje! O birokratiji da ne pričamo! Nije ni finansijski momenat presudan. Šta je sa zdravstvom? Ko i kako nas leči? Kakav je odnos prema starijima? Vrlo ponižavajući! Mnogo pitanja, a odgovora i rešenja, ni na vidiku – smatra ona.
Život starijih u Kruševcu, prema mišljenju Kruševljanke Vanje Marić, zavisi od toga da li žive sami ili ih je dvoje:
– Ako ih je dvoje, žive opušteno od penzije do penzije, mislim na kupovinu osnovnih lekova i osnovnih životnih namirnica, bez nekog besa i hira. Starije sugrađane uvek viđam u trgovini da kupuju snižene namirnice. More, planinu ili banju mogu da sanjaju. Kad je samo jedan to je preživljavanje, bez mogućnosti da u svakom momentu ima neophodan lek i neophodne obroke.
Zdravstvene usluge su, kako je dodala, „nula“, objasnivši da doktori najčešće daju lekove novije generacije koji koštaju mnogo, banje nisu dostupne korisnicima kojima su zaista neophodne, specijalistički pregledi se čekaju mesecima.
Sugrađani, takođe, navode da stariji, koji žive samo od penzije, jedva preživljavaju te da su mnogi od njih prinuđeni da rade u poznim godinama.
Ima i onih koji misle da „žive onako kako su zaslužili“, a ima i duhovitih opaski poput ove da da to zavisi od toga „da li je stariji radnik, ili stariji kontroaverzni biznismen.“
Sugrađani, takođe, smatraju da bi o starijima trebalo više brinuti:
– Svaka stara osoba zaslužuje pažnju, bez obzira na nacionalnost, materijalni položaj, političko opredeljenje… Tu nije reč o pravu i obavezi, već o osnovnoj ljudskoj humanosti. Stare osobe su najčešće bolesne i nemoćne, pa kao takve predstavljaju teret društvu, a ponajviše svojim ukućanima. To je problem koji je davno prevazišao sve granice u svetu – napisao je Nemanja Lazarević.
Dok Aleksandar Memet smatra da ne brinemo dovoljno o starijima, Daniela Nedeljković navodi da neko brine previše, neko ne brine uopšte.
– Bez obzira sto su to generacije koje su najvise zasluzne za slom ovog drustva, ratna stanja i gubitak teritorija, treba im pomoći da malo bezbrižnije žive. A da, ukinuti im pravo glasa – naveo je Aleksandar Kostić.
Ranija istraživanja pokazuju da oko 90 odsto starijih lica u Srbiji ima neku hroničnu bolest, da je svakoj drugoj starijoj osobi pomoć potrebna za odlazak u zdravstvenu ustanovu, nabavku i uzimanje lekova, svakoj trećoj za plaćanje računa, nabavku potrepština, održavanje stana, te za ostvarivanje kontakata sa drugim ljudima. Četvrtini starijih lica pomoć je potrebna i oko pripreme ili konzumiranja hrane, svaka peta ne može samostalno da obavlja ličnu higijenu, a svakoj šestoj je pomoć potrebna za kretanje po kući.
O tome na koji bi način mogle da budu unapređene socijalne usluge u Kruševcu, u koje se ubrajaju i usluge namenjene starijima, sugrađani i sugrađanke mogu da pokažu popunjavajući upitnik, koji je dostupan na sajtu Gradske uprave Kruševac.
Zbirni rezultat tog istraživanja biće uključen u izradu Programa unapređenja socijalne zaštite grada Kruševca za period 2025 – 2027. godine. Inače, prethodna Strategija razvoja socijalne politike grada Kruševca, istekla je 2020. godine.
J.B.
Naslovna foto: FotoBaza LP/Lokal pres/Nebojša Raus ( nebojsa.raus@gmail.com )
Projekat “Lokal pres Lab 2.0” je razvijen i podržan od strane programa “Medijski inkubator za Zapadni Balkan” Free Press Unlimited, koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Holandije, a realizuju ga članice PU “Lokal pres”.
Predlog za bolje uslove života penzionera u Kruševcu:
Smanjiti broj zaposlenih u GU za 30%, a u JP i u JKP za po 20%.
Gradjani neće ni osetiti manji broj zaposlenih, a uštedu isplatiti kao solidarnu pomoć penzionerima.
Umanjiti račune koje penzioneri plaćaju gradskim JP i JKP za 20%.
Subvencionisati samostalne odlaske penzionera u banje, kupovinu ogrevnog drveta…sa najmanje 25% od iskazanih računa.
Organizovati edukativne seminare na kojim bi penzioneri bili edukovani o principima štednje i ušteda po raznim životnim pitanjima (električne i toplotne energije, efikasnom kuvanju, zdravom životu….)
Ima tu još koječega, ali ako bi se slogani vlasti promenili od umesto “Za NAŠU decu” u “Za SVE penzionere”, možda bi pomaka i bilo.
Ovako…..🤔