Džez, bluz i rok zvuk i srce na asfaltu, ono je što je Đinović Đina ponudio svom gradu nakon što se posle deceniju i po života u Beogradu vratio u Kruševac, a što su njegovi sugrađani prihvatili punim srcem. Na Trgu glumaca, Bojanu se nedavno pridružio bubnjar Zlatko Petković. Svakog popodneva i večeri, pesmom i specifičnim stilom sviranja, razgaljuju dušu prolaznika. Deca ih, kako kažu, najviše vole.
Uličnog svirača Bojana Kruševljani su „upoznali“ pre godinu i po dana, kada se sa pojačalom i gitarom pojavio ispred nekadašnjeg „Zvuka“. Od nedavno, sada na Trgu glumaca, njegovu gitaru „prati“ zvuk bubnja poznatog kruševačkog muzičara.
Ime akustičnog dvojca „32-33”, prema Bojanovim rečima, nastalo je iz internet šale na društvenoj mreži, čiju će simboliku shvatiti svako ko je spreman da otvori sva svoja čula:
– Zlatko Petković je izvrstan bubnjar. Ima mnogo iskustva i koncerata iza sebe. Jedan je od tvoraca grupe ZAA, najpoznatije kruševačke grupe, koja je imala koncerte širom Ex Jugoslavije i Evrope. Zlatko ima odličan muzički dosije i čast je svirati sa njim.
Bojan je ljubav prema muzici počeo je da ispoljava još u osnovnoj školi, kada se probudilo i prvo interesovanje za gitaru:
– Bavim se muzikom 34 godine. Kao osnovac sam počeo da puštam kosu i da se iz ljubavi i pravih pobuda interesujem za gitaru kao instrument. Prvu gitaru sam imao još 1986. godine.
Gitaru je učio da svira samostalno, bez učitelja i današnjih Jutjub tutorijala. Vežbao je više sati dnevno, slušajući muziku sa gramofona. Od drugih instrumenata zna da svira bas gitaru i pomalo bubanj.
-Kada sam se odlučio za gitaru, počeo sam da se družim sa starijim momcima koji su znali da sviraju. Pokazali su mi osnove, a dalje sam, uz pomoć Boga, talenta, želje, volje i ljubavi nastavio sam. Učio sam slušajući velikane, od Džimi Hendriksa i Pink Flojda, pa do Bili Holidej – navodi on.
– Želeo sam nešto više, pa sam upisao džez školu u Beogradu kod uglednog profesora Danila Karamarkovića. On je mojim roditeljima rekao da brzo učim i da sam veliki talenat, ali da ovaj muzički žanr nema perspektivu u Srbiji.
Nakon 15 godina provedenih u Beogradu, odlučio je da se vrati u svoj rodni grad i da se bavi onim što voli.
– Za mene sreća nije u novcu, ali sam shvatio da moram da odaberem između rada u fabrici i muzike. Ne želim da uvredim kolege, ali na našim prostorima egzistenciju mogu da priušte samo određeni žanrovi.
Odluka da svira na ulici nije došla preko noći. Brižljivim odabirom najlepših pesama želeo je da kruševačkim ulicama udahne život evropskih prestonica i ulepša zvuk gradske buke, ali i da svojim primerom ohrabri druge umetnike da mu se pridruže.
– Reakcija je bila raznolika. Ljudi koji su na putovanjima slušali ulične svirače, bili su oduševljeni, ali je bilo i onih za koje je ta vrsta posla slobodnog umetnika sramota ili gubljenje vremena. Najlepšu reakciju i podršku pokazuju deca. Ona nas najviše vole, imaju čista srca bez predrasuda i osuda – objašnjava on.
Ljubitelji dobre muzike ovaj akustični dvojac mogu slušati i u Irish Pub-u. Reperoar je šarenolik, a u toku je i rad na autorskim kompozicijama koje će, prema njihovim rečima, biti pravo osveženje za ovdašnju muzičku scenu.
J.A.