Izgled Kruševca poslednjih godina dosta je izmenjen, u nekim delovima gotovo do neprepoznatljivosti. I dok bi neki rekli da je danas savremeniji i lepši, većina kaže da je naš grad izgubio dušu, da je porušeno mnogo toga što je vredelo, da umesto zelenila trgove “krasi” beton… Pitali smo sugrađane šta je to čega više nema, a nedostaje im. Zainteresovanih da podele sa nama svoja sećanja i lepe uspomene bilo je puno, pa će i ova anketa imati nekoliko nastavaka…
Snežana Usević mišljenja je da je naš grad definitivno izgubio toplinu:
Volela sam najviše da sednem u poslastičarnicu Sorac, kod sadašnje Arabike, ne znam ko to sada drži. Tu se komplet moje društvo skupljalo…mogli smo i na “reckicu” da pijemo i jedemo. Dve osobe su tu radile i poznavala ih sva mladost Kruševca. Zakićeva ulica, puna drveća prelepa za šetnju, bile su dve, tri klupice, sada je svuda beton. Bila je i kafanica Lipov lad preko puta bolnice, najlepša kafa i sva elita Kruševca tu je svraćala na kafu. Sada ta toplina svega toga ne postoji.
Slađa Tomić zbog prirode posla danas obilazi Evropu, mnogo lepote je videla, a svoj Kruševac voli onakav kakav je nekada bio:
Volela sam sa majkom da idem u Češalj samoposlugu, pogotovo kad primi platu, a onda preko puta u Cer prodavnicu, imali su izvrsnu junetinu. Moja majka je savršeno spremala. A otac me redovno vodio u Top na ćevape, do petog razreda, posle su se razveli. Diskoteka je nekad bila gde je sad KCK, znalo se pod obavezno svakog vikenda, ludirali smo se do iznemoglosti. U to vreme je i hotel Rubin nešto postao aktuelan, imali su najlepšu Havana tortu, Sorac takođe, poznat po Šam piti i Kapricu. Inače slatkiši su moja slabost oduvek. Krug preko puta gimnazije, tu smo pile kafu, a pušači se krili od radoznalih očiju. Mi smo odlazili i u bioskope, nismo mogli filmove da gledamo preko interneta. Ali šetalište od spomenika do Jugobanke je bilo vrh!
Ljubica Lačnjevac kaže da je ono što danas imamo, uglavnom „bez ukusa i stila“:
Nekada je bilo malo kafica, ali su svi imali dušu. Tokom leta i vikenda ispred je bilo mnogo omladine, gde si mogao da sretneš drugaricu, druga, komšiju, komšinicu, rođaka, rođaku pa i dečka koji se sviđa tebi ili drugarici (Krug, Popaj, Paralele…). Bilo je poslastičarnica gde si mogao da pojedeš kolač ili sladoled. Sećam se i, za mene kad sam bila dete, ogromne kafane Top kod Opštine. Tu su me nekad vodili roditelji na ćevape. Bili su najlepši. Danas ima više mesta za izlaske, ali za moj ukus to je čist makreting. Sve bez ukusa, bez stila… Omladina sa telefonima, bez priče, bez zabavljanja. To čekanje iza ugla interesantne osobe ili prolaženje Zakićevom ulicom uzduž i popreko po šest puta da bi se neko video ili sreo, sada ne postoji.
I Bojanu Đorđeviću, koji danas živi u Beogradu, mnogo toga nedostaje kada dođe u svoj rodni grad:
Najviše mi nedostaje stara muzička škola, u kući porodice Paskaljević u Obilićevoj ulici, a posebno Teatar ZA koji je radio u podrumu te kuće. Pozorište, galerija, knjižara, džez klub i muzička škola – u samo jednoj gradskoj kući. A onda odjednom – samo SPS. Išao sam u tu muzičku školu i bio deo te kulturno umetničke priče. Duh Teatra Za danas živi kroz pozorišnu trupu Čkalja, koju vodi Zoran Kovandžić.
Miloš Obradović takođe ima lepa sećanja iz nekih ranijih vremena:
Poslastičarnica Bagdalino je bila lepo mesto za druženje u centru grada.Osim dobre ponude poslastica bila je i prijatan ambijent sa diskretnim šarmom novije otmenije verzije poslastičarnica. Sećam se i organizovanog gledanja utakmica Crvene zvezde u pobedničkom pohodu na evropskoj fudbalskoj sceni.
Slaviša Milenković najviše žali za porušenim sportskim objektima koji su, kako kaže, bili važni za naš grad:
Žao mi je što već dugo u Kruševcu nema Stadiona malih sportova. Vezan sam za to mesto jer sam tu započeo sportsku karijeru a nalazilo se preko puta škole koju sam pohađao. Stadion malih sportova je bio jako važan za Kruševac. Tu su se razvijali kruševački rukomet i košarka, igrao se mali fudbal, čak i moto bol (!?). Takođe su održavani zanimljivi koncerti. I danas mi nije jasno zašto je stadion srušen jer na tom mestu nije podignut nikakav ozbiljan kompleks već nekoliko ružnih zgradurina za neke privatne firme.
Sećanja na mesta kojih više nema je puno. Nastaviće se…
D.P.
Nedostaje mi ceo Kruševac, ovo više nije taj grad.