Afrička kuga svinja uzima maha, „stiže“ u Rasinski okrug?

U Srbiji je afrička svinjska kuga od 1. juna do danas zabeležena u 32 opštine širom Srbije i samo je pitanje dana kada će se pojaviti i u Rasinskom okrugu. Za ovu bolest ne postoji lek niti vakcina i jedini način da se spreči njeno dalje širenje je ubijanje svih životinja na farmama gde se kuga pojavi, te adekvatno uklanjanje leševa- kaže Dragan Džugurdić, direktor Veterinarske stanice u Kruševcu.

Slučajevi afričke kuge svinja u Rasinskom okrugu poslednji put su zabeleženi pre devet meseci, u selu Globoder i delu Trstenika.

-Za sada u Okrugu nema obolelih svinja, ali je situacija generalno u našoj zemlji alarmantna. Nama najbliže opštine u kojima se pojavila afrička kuga svinja su Aleksinac, Ražanj, Paraćin i Ćuprija- kaže on.

Ono što je jedino dobro, kako navodi Džugurdić, je što se ova bolest ne prenosi na ljude:

-Nije dobro to što je to ogromna materijalna šteta. Bolest se brzo širi i teško iskorenjuje. Naše ekipe su na terenu, obilazimo sve farme i poljoprivredna gazdinstva koje imaju svinje, vrši se klinički pregled životinja.

Afričku kugu svinja izaziva virus, obolevaju svinje svih kategorija i sve obolele životinje uginu. Osim što ne predstavlja opasnost za ljude, afrička kuga nije opasna ni za druge vrste životinja.

Kod obolelih svinja javlja se gubitak apetita, potištenost, povišena telesna temperatura, krvarenja po koži (najčešće po ušima, njušci, repu, nogama, stomaku i bočnim stranama trupa), krvav proliv, pobačaji, nesigurnost u hodu, otežano disanje, kašljanje i povraćanje.

Bolest se širi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, ishranom svinja pomijama u kojima ima kontaminiranih ostataka hrane, kontaminiranom hranom, vodom, inficiranim krpeljima, odećom i obućom, kontaminiranim predmetima i opremom, prevoznim sredstvima, stajnjakom, leševima uginulih i zaklanih životinja, glodarima, insektima.

Mere prevencije su da se svinje ne hrane pomijama, izbegava pašno držanje, spreči direktan kontakt sa divljim svinjama (osobe koje su bile u kontaktu sa divljim svinjama moraju dobro oprati i dezinfikovati odeću i obuću), kao i prijava svake bolesne ili uginule domaće ili divlje svinje nadležnom veterinaru, te postavljanje dezobarijera na ulazu i izlazu u objekat gde se drže svinje.

Prisustvo afričke kuge registrovano je na više od 1.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, za sada su najviše pogođene su farme na području Banata i Beograda.

D.P.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Obavezna polja označena su *