Skoro četvrtina ispitanica, njih 43 od 180, su navele da su bile izložene dobacivanju ili verbalnom iživljavanju u javnom prostoru, tri su doživele seksualno nasilje. Strah kao primarno osećanje kada se nađu u neosvetljenom prostoru navelo je čak 70 odsto ispitanih žena, a najveći broj, njih 52, su kazale da strahuju da će biti fizičke napadnute ili da će biti izložene seksualnom nasilju.
To je deo rezultata ispitivanja o bezbednosti žena u javnom prostoru, koje su sprovele aktivistkinje kruševačkog Udruženja žena „Peščanik“. Ispitivanje je sprovedno u okviru projekta “Potrebni su nam bezbedni javni prostori”, koji je podržala Agencija Ujedinjenih nacija za unapređenje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena (UN Women).
– Odgovarajući na pitanje o seksualnom nasilju 43 od 180 anketiranih žena su rekle da su u poslednjih godinu dana doživele dobacivanje i verbalno iživljavanje, a tri da su bile izložene seksualnom nasilju. Kada govorimo o periodu celog života polovina je doživela neku vrstu seksualnog nasilja, koje se dešavalo javnom prostoru, na ulici, na radnom mestu, u prevozu, kafiću, na koncertu – kazala je predstavnica Udruženja žena „Peščanik“, Snežana Jakovljević, predstavljajući rezultate istraživanja.
I žene i muškraci, sa kojima su razgovarale, smatraju da su na javnim prostorima najugroženije žene i deca.
Pokazalo se, kako je navela, da trećina ispitanica i ispitanika smatra da lična svojstva doprinose (osećaju) bezbednosti, odnosno nebezbednosti u javnom prostoru i da su specifičnim bezbednosnim rizicima izložene osobe sa invaliditetom, osobe starije životne dobi, LGBT osobe, osobe romske nacionalnosti.
Na pitanje šta prvo treba reši ispitanice/ispitanici navodili su da su to nasiljnička vožnja, napušteni psi, ulični nasilnici, problem neosvetljenih ulica, posebno Železničke ulice, školskih dvorišta, romskih naselja. Predložile su i da se pojačaju patrole komunalne milicije.
– Moramo mnogo da razmišljmo o tome šta je ustvari bezbedan grad. Spomenik knezu Lazaru je, na primer, osvetljen sa svih strana, a mnoge ulice nisu. Pitanje je šta je važnije, da nam grad bude lep na oko ili da se osećamo bezbedno u njemu. Slažem se da je potrebno i jedno i drugo, ali moramo da znamo šta je prioritet – navela je Jakovljevićka slikoviti primer.
Kroz projekat su došle do zaključka da je „bezbednost žena u javnom prostoru odgovornost zajednice, a unapređenje ove vrste bezbednosti zahteva jak društveni angažman“.
Takođe, ustanovile su da u zvaničnim dokumentima Grada Kruševca nema značajnijih podataka o temi bezbednosti žena u javnim prostorima, kao ni o tome koliko su različiti delovi grada dostupni različitim kategorijama stanovništva. Takođe, rad Saveta za bezbednost nije vidljiv niti prepoznat, u njemu ne učestvuju ženske grupe. Građani/ke su donekle upoznate sa odgovornostima države kao garanta bezbednosti, uviđaju vezu između bezbednosti u javnom prostoru i ličnih svojstava, definišu da su osobe sa invaliditetom one koje su izložene većim bezbednosnim izazovima, kao i braniteljke ljudskih prava, posebno kada rade ulične akcije.
Preporuke su, kako je navela Jakovljevićka, kontinuirana edukacija i informisanje zvaničnika, zvaničnica i javnosti, potom povećanje uloge žena u donošenju i sprovođenju javnih poltika, unapređenje strukture i dostupnosti javnih prostora različitim kategorijama te obezbeđivanje uslova za punu primenu Startegije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Srbiji od 2022 -2030. godine.
Podsetila je da su u okviru pomenutog projekta održani treninzi, sprovođena kampanja na fejsbuku, fotografisani nebezbedni delovi grada.
Pomoćnica gradonačelnice za društvene delatnosti, Jelena Todorović, koja je prisustvovala predstavljanju rezultata, podsetila da je Grad Kruševac takođe uključen u pomenuti projekat te da je u okviru njega najpre urađen obilazak lokacija zajedno sa građankama.
– Nakon toga smo na novoizgrađenom dečijem igralištu na Bagdali 3 postavili kamere i osvetljenje. Isto smo uradili u u školskom dvorištu u Globoderu. Tačno je da je potrebno da osvetlimo školska dvorišta, jer je to mesto okupljanja mladih, ali se pokazalo da imamo problema i tamo gde su osvetljena. Drugi deo naši aktivnosti u okviru projekta odnosi se na izradu novog Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost 2024 – 2027 – kazala je Todorovićka.
Aktivistkinja „Peščanika“ Slavica Urošević Stanojlović poručila je da je važno to što u okviru ovog projekta predstavnici nevladinog sektora i institucija treba da sarađuju jer „sve što radimo radimo za dobrobit svih nas, građana i građanki i bezbedan grad za žene je bezbedan grad za sve građane“.
J.B.
Tekst je nastao kao deo projekta „Da se bolje razumemo“, koji Udruženje „Tim za razvoj i unapređenje društva“ i portal Odjek.rs sprovode uz podršku fondacije „Rekonstrukcija Ženski fond“