Zamislite da se porađate, a ne čujete šta vam govore babica ili akušer, niti vi možete njima bilo šta da kažete. Kao jednu od nevidljivih barijera, takvu situaciju je iz ličnog iskustva navela naša sugrađanka iz zajednice gluvih.
U trenutku porođaja ova sugrađanka je imala tumača za znakovni jezik, ali je sa njim mogla da komunicira samo preko stakla što je, kako je kazala, za nju bila ogromna barijera. Nije mogla da ostvari normalnu komunikaciju i zbog toga joj je, uz činjenicu da nijedan porođaj nije lak, kao gluvoj osobi bilo dodatno teško.
– U mnogim evropskim zemljama znakovni prevodilac može da prisustvuje porođaju, kod nas ne. Iako je u odnosu na neki raniji period, u Srbiji sada malo bolja situacija kada je u pitanju poštovanje prava osoba sa invaliditetom, to još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Česte su situacije gde ni tokom same medicinske intervencije a ni u postoperativnom periodu, mi nemamo tumača pored sebe – navela je ova sugrađanka.
I ostale učesnice, njih petnaestak, koliko ih je bilo na radionici “Naša tela, naša prava”, koju je u Kruševcu realizovala Organizacija za podršku ženama sa invaliditetom “Iz Kruga – Vojvodina”, u ovdašnjoj Osnovnoj organizaciji gluvih i nagluvih, govorile su o problemima sa kojima se zbog svog invaliditeta suočavaju u svakodnevnom životu. Većina je kao jedan od većih problema navela odlazak kod lekara:
– Zbog tegoba koje su se javile, otišla sam kod ginekologa, lekar je razgovarao sa tumačem, nije se meni obraćao kao da se ne radi o mom telu i mom zdravlju. Jedino što sam razumela je da je potrebna hitna intervencija. Iako kao i čujuća populacija po zakonu imamo pravo da budemo detaljno informisane o svom zdravstvenom stanju i metodama lečenja, u praksi se to baš i ne dešava.
Slična iskustva sa medicinskim radnicima imala je još jedna sugrađanka iz zajednice gluvih:
– Prilično su neljubazni, nemaju tolerancije kada su u pitanju gluve i nagluve osobe, ne trude se da nam pruže potrebne informacije. Zato mnoge od nas odlaze kod privatnika, a one koje za to nemaju novca, obično se kod lekara jave tek kada bolest uznapreduje i kada je potrebna hitna intervencija.
Nedostaju im, kako kažu, svetleći alarmi za bebe, koji su skupi, pa mnogi nemaju mogućnosti sami da ih nabave:
– To nama mnogo znači, posebno kada dobijemo decu, od 70 alarma koliko je naša organizacija tražila od Ministarstva pravde, dobili smo samo deset. Ja sam imala sreće da imam alarm kada je moje dete bilo beba, vratila sam ga kasnije, da bi još nekome poslužio.
Prepreka je mnogo
Predavačica Veronika Mitro iz Organizacije “Iz Kruga – Vojvodina” kazala je da gluve i nagluve žene doživljavaju višestruku diskriminaciju, od loše komunikacije sa medicinskim osobljem do nemogućnosti da samostalno zakažu pregled jer, kako je objasnila, u Srbiji se mnogi pregledi zakazuju telefonskim razgovorom, bez mogućnosti da se to učini putem SMS-a.
Govoreći o drugim vrstama invaliditeta kod žena, Mitro je navela da se slabo pokretljive ili nepokretne žene takođe suočavaju sa brojnim problemima, od toga da im nije omogućen pristup u institucije i ustanove do toga da u mnogim zdravstvenim ustanovama ne postoje hidraulične stolice, pa im je onemogućen ginekološki, stomatološki i neki drugi pregledi.
Takođe, kao veliki problem navela je odnos medicinskih radnika prema ženama sa invaliditetom:
– Znam za situaciju da su studentkinju sa invaliditetom vratili sa klinike rekavši joj da njoj ne treba ginekološki pregled. Žene sa invaliditetom doživljavaju i da im u savetovalištu za mlade kažu: “Šta ćeš ti ovde, ti ne treba da rađaš”. Dešava se i da zaposleni u zdravstvenoj ustanovi koja ima hidraulične stolice, uopšte ne znaju da njihova ustanova poseduje te stolice, pa vrate pacijentkinju.
Otklanjanje barijera je obaveza zajednice
Uz podsećanje da Srbija ima Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetomi da je i potpisnica Međunarodne konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, predavačica Mitro je istakla i da problem nije to što je neko u invalidskim kolicima, ne vidi ili ne čuje, već su problem prepreke koje zajednica treba da otkloni kako bi osobe sa invaliditetom mogle da funkcionišu.
Edukativna radionica “Naša tela, naša prava” koja je do sada organizovana u više od 30 lokalnih zajednica, deo je programa koji organizacija “Iz Kruga – Vojvodina” realizuje uz podršku Populacionog fonda Ujedinjenih nacija, u saradnji sa lokalnim relevatnim telima, organizacijama osoba sa invaliditetom i njihovim aktivistkinjama.
Sve aktivnosti usmerene su na podizanje kapaciteta žena sa različitim vrstama invaliditeta – da se podsete ili upoznaju sa svojim pravima, osnaže i zagovaraju u svojim lokalnim zajednicama za unapređenje svojih seksualnih i reproduktivnih prava i prava na zaštitu od rodno zasnovanog nasilja.
Mapirane prepreke, sledi zagovaranje
Organizatorka aktivnosti u Kruševcu bila je Ivana Đorđević Filipović, sektetarka Osnovne organizacije gluvih i nagluvihosoba Kruševac, a radionicu je na znakovni jezik prevodila tumačica Slađana Stošić.
U narednom periodu, uz mentorsku podršku “Iz kruga – Vojvodina”,organizatorka i učesnice radionice će u svojoj lokalnoj zajednici mapirati prepreke koje žene sa različitim vrstama invaliditeta onemogućuju da ostvaruju svoja seksualna i reproduktivna prava i pristupaju uslugama zaštite od rodno zasnovanog nasilja.
Rezultati mapiranja će biti stavljeni na raspolaganje ključnim akterima za kreiranje lokalnih politika, kao i zdravstvenim radnicima na odeljenjima za ginekologiju i akušerstvo. Takođe, biće im predstavljene i smernice za postupanje sa ženama sa invaliditetom kao i ključne poruke za put ka ravnopravnosti žena sa invaliditetom.
Osnaživanje žena sa invaliditetom da zagovaraju za unapređenje seksualnih i reproduktivnihprava i život bez nasilja je važno jer, iako je zakonodavni i strateški okvir Republike Srbije u vezi sa seksualnim i reproduktivnim pravima i rodno zasnovanim nasiljem zadovoljavajući, situacija na terenu je puna izazova.
Informacije o rodno zasnovanom nasilju i seksualnim i reproduktivnim pravima žena sa invaliditetom su oskudne i nedostupne u pristupačnim formatima i žene sa invaliditetom se redovno suočavaju sa diskriminacijom u sistemima zaštite. Mnoge institucije i usluge zaštite su nepristupačne, postoje široko rasprostranjene predrasude o partnerstvu, trudnoći, porođaju, majčinstvu žena sa invaliditetom, baš kao i o tome da žene sa invaliditetom nisu izložene rodno zasnovanom nasilju.
Kroz radinice koje su do sada organizovane u više od 30 lokalnim zajednica, pokrenute su inicijative da se neki domovi zdravlja učine pristupačnim osobama sa invaliditetom, da se u sigurnoj kući napravi studija pristupačnosti, da se organizuje prikupljanje sredstava za kupovinu hidrauličnog stola ili da se zagovara kod donosilaca odluka da u budžetu lokalne samouprave za to obezbede sredstva, da se obezbedi veći broj tumača za znakovni jezik…
D. P.
Projekat “Lokal pres Lab 2.0” je razvijen i podržan od strane programa “Medijski inkubator za Zapadni Balkan” Free Press Unlimited, koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Holandije, a realizuju ga članice PU “Lokal pres”.