Iako ženski sport u Srbiji beleži izvanredne rezultate, oni su prevashodno proizvod posvećenosti, upornosti i istrajnosti samih sportistkinja. Finansijska podrška države, iako predviđena, ovim uspesima ne predstavlja značajan doprinos. Analize prihoda sportskih klubova ukazuju na finansijski disbalans između muških i ženskih klubova. Prema podacima iz APR-a prihodi svih ženskih košarkaških, odbojkaških i rukometnih klubova u Srbiji su u 2019. godini iznosili skoro koliko ugovor jednog od najplaćenijih košarkaša Crvene zvezde, a to je samo 5.430.000 evra za 68 klubova.
Jedan od pozitivnih primera državne pomoći je Institut za ženski sport koji je osnovala selektorka ženske košarkaške reprezentacije Marina Maljković. Prema rečima Jelene Pavićević iz Instituta ova organizacija uz finansijsku podršku ministarstva poslednje tri godine sprovodi besplatne školice sporta za devojčice osnovnoškolskog uzrasta, za 14 sportova, na više od 20 lokacija po celoj Srbiji. Pavićevićeva je naglasila da je tokom prošle godinine 3000 devojčica bilo deo njihovog programa, što oni vide kao najveći uspeh. Prema istraživanju Instituta iz 2021. godine 65% devojčica je prvi put počelo da se bavi sportom zahvaljujući ovim školicama.
Jelena Pavićević naglašava koliko je već sama polazna osnova žena koje žele da se bave sportom drugačija u odnosu na muškarce:
–Ono koliko se žene zalažu za sport i šta one sve izvedu pre nego što dođu na tu neku utakmicu, to je mnogo drugačija žrtva nego muška. Žena prvo ima neki svoj razvojni put, prvo mora da se razvija pa raste pa prolazi kroz pubertet pa onda dolazi to da li će da se ostvari kao majka. Ona onog momenta ako to odluči, njena karijera je prekinuta. Mi imamo primer košarkašice Jelene Bruks koja se posle dva i po meseca od porođaja vratila na teren, bila je kapiten i osvojila je medalju sa nacionalnom selekcijom.“
Ovaj disbalans je moguće i zakonski poboljšati kroz rodno odgovorno budžetiranje državnog novca što predstavlja ključni instrument za preraspodelu sredstava koja omogućava efikasnije rešavanje problema nejednakosti u društvu. Od 2016. godine, Republika Srbija je, prateći evropske prakse, uvela rodno odgovorne principe budžetiranja u svoj zakonodavni sistem. Ovaj pristup omogućava da se budžetska sredstva raspodele na način koji uzima u obzir različite potrebe i izazove sa kojima se suočavaju žene i muškarci, devojčice i dečaci, pružajući podršku posebno programima koji podržavaju rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena.
Primer rodno odgovornog pristupa može se videti u oblasti ženskog sporta. Uprkos napretku u mnogim aspektima društvenog života, ženski sport često ostaje nedovoljno finansiran i potcenjen u odnosu na muški. Ovo ne samo da bi omogućilo bolje uslove za trening i takmičenje, već bi i pomoglo u promociji sporta među devojčicama i ženama, kao zdravog stila života i sredstva za postizanje ličnog i profesionalnog razvoja.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Transformativno finansiranje za unapređenje rodne ravnopravnosti: ka transparentnijem, inkluzivnijem i odgovornijem upravljanju na Zapadnom Balkanu“, koji finansira Vlada Švedske – Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Stavovi u ovom tekstu pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, SIDA, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.
Foto: Pokret za žensku košarku Marina Maljković