Posao omladinskog radnika je prepoznat u Srbiji, ali se i dalje razvija kao profesija. Jedan od najiskusnijih omladinskih radnika koji dolazi iz Kruševca, Vanja Rakić, ima 35 godina, a njegovi počeci su bili u Kanclariji za mlade grada Kruševca. On trenutno radi kao programski koordinator u Krovnoj organizaciji mladih Srbije i bavi se implementacijom aktivnosti i projekata na nacionalnom nivou.
– Pre KOMS-a sam više od deset godina radio u Gradskoj upravi grada Kruševca, tačnije u Kancelariji za mlade, kao asistent. Pre nego sam došao na tu poziciju sam se raspitivao o mogućnostima za volontiranje, jer sam hteo da pored studija kvalitetnije provedem slobodno vreme koje sam imao u Kruševcu – izneo je Vanja.
Za vreme studija u Kruševcu, počeo je da volontira u organizaciji koja se bavila pravima i zaštitom životinja:
– U jednom trenutku sam video poziv za trening koje je lokalna organizacija realizovala zajedno sa Kancelarijom za mlade. Delovalo mi je kao zanimljiva stvar, to da Gradska uprava ima neki servis koji je namenjen mladima. Tako sam krenuo da se raspitujem koje su to aktivnosti i šta se organizuje u KZM-u, nakon nekog vremena sam krenuo da volontiram tu.
Volontiranje u Kancelariji za mlade je rezultovalo prvim ugovorom o delu, koji se posle dve godine pretvorio u ugovor o radu na određeno:
–Tako da sam došao volontiranjem na tu poziciju i mislim da je to retkost, ali ne i nemoguće. Zato uvek mladima predlažem da, ukoliko nemaju radnog iskustva, probaju sa volontiranjem. Time bi stekli radnu etiku i osetili bi šta je ono što njima u stvari prija i gde mogu da se pronađu.
Omladinski rad je za Vanju jedna od najvažnijih stvari na lokalu, on smatra da omladinski rad predstavlja sigurnu zonu. Omladinski radnici i radnice pružaju sistem podrške koji je nemoguće naći u porodici, instituciji ili među prijateljima kako kaže sagovornik:
– Dobar omladinski radnik može da promeni živote mnogih mladih u lokalnoj zajednici u kojoj radi. Svestan sam da je omladinski rad meni postao važan još od perioda kada sam ja išao u srednju školu. Tada sam žudeo za aktivnostima gde mogu da volontiram i da se aktivno angažujem. Jedno od najizazovnijih, ali i najlepših iskustava koje sam doživeo je trening za omladinske radnike koji sam prošao 2012. godine.
Ipak, iako je prošlo 20 godina otkad je Vanja krenuo da se interesuje za volontiranje, situacija se dosta promenila. Neke od razlika koje on navodi jeste da nije postojao toliko razvijen civilni sektor. Udruženja mladih i za mlade su došla vremenom do većeg izražaja, a primetan je i uticaj društvenih mreža preko kojih se brže dolazi do većeg broja informacija.
– Razlika je prilična zato što imamo i krovne saveze koje se na sistemski način brinu o mladima. Neke koje bih naveo su “Opens” koji se bavi omladinskim prostorima i omladinskim centrima, što je do pre par godina bila misaona imenica. Zatim imamo “KOMS” koji radi na razvoju, unapređenju i jačanju kapaciteta svojih organizacija članica. Tu je i “NAPOR” koji okuplja omladinske radnike i radnice, tako da većina lokalnih zajednica ima svoje omladinske radnike i rad.
Omladinski rad je krčio svoj put kroz mnoge probleme, pak ne može se smatrati aktivizmom niti volontiranjem. Iako su se ljudi borili, i nastavili da se bore, za prava mladih, njihov angažman i aktivno učešće, obe pomenute forme bi bile sredstvo za ispunjenje, ali ne i ono što čini sam omladinski rad.
– Aktivizam donosi neku vrstu slobode, kao i volontiranje, dok omladinski rad u praksi donosi i jedan vrlo neobičan stepen odgovornosti. Ti si odgovoran prema mladoj osobi sa kojom radiš, a to obično je veći broj mladih. Omladinski rad je više procesno usmeren, za razliku od aktivizma i volontiranja koje mogu biti kratkoročnije – kazao je Vanja.
Jedna od odgovornosti koju je on izdvojio jeste postavljanje jednakosti u odnosu mlade osobe i omladinskog radnika. Tu ne postoji bilo kakva vrsta hijerarhije, autoriteta ili bilo čega. Omladinski radnik treba da stvori siguran prostor za mlade.
Neke stvari se u međuvremenu nisu promenile:
– Ono što primećujem još od perioda kada sam ja bio mlada osoba je neka vrsta tokenizacije mladih, da tako nazovem. To je da mladi bivaju iskorišćeni zarad organizovanja predavanja, sesija, na taj način da oni ne dobijaju povratnu korist.
Ono što jeste pak razlika jeste da je sve veći broj organizacija, pa i nadležnih institucija koje uključuju mlade u procese planiranja. Uključenjem u ceo ciklus, dakle planiranje i realizaciju aktivnosti, uključivanje mladih dovodi do njihovog sticanja osećaja vlasništva nad tim procesom. Ukoliko su pitani, primera radi, koje radionice ili programe žele, a zatim vide rezultate te ankete i upućeni su u nju, vide poziv za tu istu radionicu, oni će se prijaviti i nekako je smisleniji ceo taj ciklus.
Iako nije na zavidnom nivou u odnosu na mnoge zemlje, u Srbiji se ipak svake godine povećava broj ljudi koji su uključeni u omladinski rad. Jedno od pozitivnih iznenađenja jeste povećanje broja ljudi koji se bave ovom branšom, a dolaze iz manjih mesta.
Pogotovo mi je drago što vidim da se i u ruralnim sredinama u Srbiji takođe pojavljuju omladinski radnici koji su sertifikovani od strane NAPOR-a. To mi stvarno daje nadu, pogotovo mislim da je u manjim zajednicama jako značajno imati osobu od poverenja, tako da u mnogome znači omladinski rad na lokalu, pomenuo je Vanja.
Ipak, situacija nije bila na potpunoj nuli kada je Vanja stupio u Kancelariju za mlade:
– Ono što mi je bilo drago je da je i tada postojala Kancelarija za mlade koja je odlično radila, da je postojao strateški dokument usmeren ka mladima, odnosno “Lokalni akcioni plan za mlade” za koji su se izdvajala sredstva. U tom trenutku sam mislio da je to minimum minimuma koji svaka jedinica lokalne samouprave ima. Međutim, istraživanjem ostalih opština i gradova shvatio sam da je Kruševac jedan od retkih u kojem postoji budžet koji se namenjuje aktivnostima za mlade, programima neformalnog obrazovanja, kao i da se budžet usmeren udruženjima mladih i za mlade povećava.
Na početku me je preovladavao strah, jer niti sam bio upućen u toj meri u omladinsku politiku, tako da sam stvarno od samog starta stalno čitao i učio. Srećom, moj start jeste bio NAPOR-ova obuka za omladinske radnike i radnice, pa sam samim tim i učio o projektnom ciklusu, implementaciji, o direktnom radu sa mladima i samim tim sam imao prilično dobru osnovu.
Kako je vreme odmicalo, treninzi koje je Vanja pohađao bili su na sve većem nivou. Neretko je pohađao evropske treninge koji su se ticali sfere omladinskog rada. Pored “caka” koje bi pohvatao, treninzi su se pokazali i korisnim zbog velikog broja kontakata koje je stvorio unutar i van Srbije.
– Ljudima koji su učesnici treninga, uglavnom se treninzi pokažu kao izuzetno značajna iskustva. Tako sam uglavnom kasnije dobijao pozive za dalje treninge. Tako da, što se tiče informacija o daljim seminarima, oslanjao sam se delom na prve treninge i kontakte sa tih seminara. Bitno je pre prijave proveriti ko su predavači i koja su njihova iskustva. Mislim da je jako značajno da, ukoliko dajete svoje vreme nekome, ono treba za uzvrat produktovati znanjem. Kao jedna od mnogih prilika koja se pruža mladima jesu i Erasmus Plus programi. Informacije o programima su od organizatora, različitih udruženja mladih i za mlade, dolazile ka Kancelariji za mlade. Mi smo ih dalje distribuirali mladima koji su u tom trenutku bili aktivni. KZM je poslala preko 20-oro mladih na različite evropske treninge, a povratne informacije su uvek bile pozitivne. Mnogima je to iskustvo značilo za dalje konekcije, pa čak i stipendije u inostranstvu– rekao je on.
Omladinski radnici jedni su od najvažnijih figura u savremenom društvu koji utiču na razvoj mnogih mladih. Međutim, kada bi pričali o problemima, i kada bi smo malo dublje ušli u problematiku mladih, shvatili bi smo da to nije jednolična starosna grupa.
Mladi, po zakonu Republike Srbije, predstavljaju osobe starosti od 15 do 30 godina. Sagledavajući samo taj aspekt, zdravorazumski možemo zaključiti da se javlja veliki dijapazon problema koji dotiču osobe u ovoj grupi. Potom možemo raščlaniti srednjoškolce, studente, radnike; starije maloletnike i punoletna lica, mlade roditelje i još mnogo podgrupa koje se javljaju.
Zaključivši ovo, ne postoji neki zbirni problem koji dotiče sve mlade.
– Problema zaista ima mnogo, ali ne bi mogli generalizovati jedan problem za sve mlade. Nešto što dotiče sve je svakako problem stambenog pitanja, ali on nije karakterističan samo za mlade – napomenuo je Vanja.
Pored izuzetno heterogene grupe kojom se bave, omladinski radnici susreću se sa mnogim drugim izazovima. Pošto se omladinski rad može smatrati relativno novom branšom u našoj zemlji, često omladinski radnici ne bivaju potpuno shvaćeni od strane drugih ljudi. Za Vanju, to ne predstavlja veliki problem, jer on kaže da “ukoliko stvarno veruješ u nešto, to nešto vredi bez obzira na nedaće”.
– Kada se radi o temama poput omladinske politike, neretko se dešava da neki ljudi prosto ne razumeju ni civilni sektor, niti zašto treba izdvajati sredstva. Oni kasnije kroz odrastanje svakako nisu imuni na to. Bio je potreban duži niz godina kako bi ljudi shvatili koliko su ti sektori zapravo od velikog značaja za društvo – izneo je on.
Ono što je Vanju održalo u ovoj branši jeste energija mladih:
– Posebna je situacija kada baš kod tebe dođe grupa mladih ljudi za savet ili rešenje. Njihov elan i motivacija treba da se razvijaju, a omladinski radnici su tu kako bi im pomogli.
Za one koje bi potencijalno interesojvao omladinski rad, Vanja poručuje da mogu istražiti više o NAPOR-ovoj obuci za omladinske lidere i liderke; da tako mogu ispitati da li vide sebe u procesnom radu sa mladima.
– Omladinsko liderstvo daje priličnu širinu, i polaznici na obuci mogu shvatiti da li to zaista može biti njihova buduća profesija – zaključuje on.
Katarina Dragonjić
Ovaj tekst nastao je uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj teksta je isključivo odgovornost Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan na projektu YoCoJoin i ne odražava nužno stavove Evropske unije niti Evropske izvršne agencije za obrazovanje i kulturu. Za njih se ne može smatrati odgovornim ni Evropska unija niti Evropska izvršna agencija za obrazovanje i kulturu.