– Ranije u Kruševcu nije bilo nevakcinisane dece, izuzev one koja iz određenih zdravstevnih razloga nisu smela da prime vakcinu. Nije bilo protivnika niti neodlučnih roditelja i ono što smo ih jedino savetovali, kada je konkretno MMR vakcina u pitanju, je da dete dođe na vakcinaciju čim pojede prvu rođendansku tortu- kaže dr Dara Virijević, pedijatar.
– Za 22 godine, koliko sam radila u Dečjem dispanzeru, dugo i na vakcinama, to je bilo osamdesetih i devetesetih godina, Kruševac je imao najveći obuhvat vakcinom, oko 98 odsto. Vakcinacija se nije dovodila u pitanje a, osim dece koja iz određenih zdravstvenih razloga ne smeju da je prime, kod ostale se imunizacija odlagala samo ukoliko je dete u nekom akutnom stanju. U tom slučaju pedijatar je davao potvrdu da dete trenutno ne sme da se vakciniše, dok ne ozdravi– kaže dr Virijević.
Danas, kada brojni roditelji odbijaju da vakcinišu svoju decu, podseća, između ostalog, i na kolektivnu odgovornost.
– Odojče je najosetljivije na male boginje, a ono ne može do godinu dana da primi MMR vakcinu. Dobiće ih od starijeg detete koje nije vakcinisano. Starije će da preboli male boginje, a mlađe će biti u problemu.
Na pitanje da li se MMR vakcina može dovesti u vezu sa autizmom, o čemu se danas dosta polemiše, dr Virijević je izričita da to nije tačno.
– Dugo sam radila na vakcinama, nikada nijedno dete nije imalo problem zato što je primilo MMR vakcinu. Jedino što se dešavalo i to kod određenog broja dece je povišena telesna temperatura.
Prema njenim rečima, važno je i da dete primi vakcinu u zakonom propisanom roku.
– Uvek smo govorili roditeljima da dođu i vakcinišu dete MMR vakcinom čim pojede prvu rođendansku tortu, kako bi što ranije počela da se razvijaju antitela, da se dete ne bi razbolelo.
Inače, za kolektivni imunitet potrebno je da obuhvat vakcinom bude preko 95 odsto. U Kruševcu je to sada oko 40 odsto, što je istorijski minimum.
D. Pavlović
