Kod jednog od tri zapisa u selu Makrešane, na takozvanom mestu Ornica, nedavno su postavljeni sto i klupica, prostor oko zapisa je pokošen, prilaz takođe. Ubrzo se pojavila i drvena ogradica oko drveta, a uskoro bi tu moglo da se nadje i cveće, ali i natpis sa podacima o zapisu. Sa tog mesta se, preko bujnog zelenila, pruža pogled na grad, koji je nedaleko, svega nekoliko minuta kolima.
Taj prostor su samoinicijativno uredila dvojica drugara, mladi meštani Makrešana. Dušan Jočović je, kako su ispričali za Odjek, bio glavni majstor, dok je Nemanja Gajić pomagao. Ideja je bila da pokažu kako se, uz malo dobre volje i truda, može doprineti dobrobiti zajednice.
– Kada smo postavili klupicu i sto, a zatim i ogradicu, ovde su počeli da dolaze i stariji i deca. Stariji, koji se sećaju kako je to bilo ranije, da su se oko tog zapisa ljudi okupljali, dobro reaguju, sviđa im se. Mladima se, takođe, sviđa, podržavaju, ali nekako se teško uključuju. Svi komentarišu da treba nešto uraditi, ali da nema ko, a ispostavlja se da ima ko hoće, samo nemaju komunikaciju, ne postoiji neka institucija ili pojedinac koji bi ih spojio – kaže Dušan Jočović.
Njegov drug Nemanja Gajić objašnjava da ih meštani najpre nisu razumeli, kada su govorili da bi želeli nešto da urede, ali da su se oduševili kada su videli klupu:
– Oduševili su se, ali su odmah i pitali zašto smo je postavili kada će neko da je odnese. Ovo može da bude i svojevrstan eksperiment, da se vidi koliko će ovo da traje i koliko je zajednica spremna da ima nešto što je na opštu korist. Kada smo sve ovo stavili na društvene mreže ljudi su počeli da dolaze, a deca komentarišu da je lepo. Mislim da polako prepoznaju značaj ovakvih aktivnosti, pogotovu jer se u Makrešanu odavno nije desila ovakva vrsta inicijative.
Pozitivni komentari koji stižu do njih, daju im vetar u leđa. Planiraju da urede i prostor oko preostala dva zapisa u selu jer su to mesta za koja su meštani vezani, oko koji su se oduvek okupljali.
– U Makrešanu ima tri zapisa, jedan je nedaleko odavde. Bio je mesto gde se okupljala omladina, tu je bio čak i košarkaški teren, česma, klupica, sada je samo uspomena. Postoji još jedan zapis, to je u centru sela, za to drvo stariji kažu da je naveće u selu.
Na ideju da urade ovako nešto slučajno je došao Dušan:
– Obično ja pokosim seosko groblje. U jednom momentu otac je rekao da pokosim oko ovog zapisa, bilo je dosta zaraslo, bila je tu ranije klupica koja je propala. Ljudi su ranije imali običaj da se ovde, na ovom mestu koje je poznato kao Ornica, okupljaju. Kada sam video kako to izgleda odlučio sam da to malo sredim, a pridružio se Nemanja.
Na tom mestu, podseća Dušan, ranije je bio brest koji se osušio, a koji su najvremešniji Makrešanci zapamtili. Nakon toga, pretpostavlja se da je sadašnje stablo samoniklo. Reč je dudu koji, dodaje on, po nekom pravilu ne bi moglo da bude zapis, ali je među meštanima on ostao poznat kao zapis.
Ideje ovih mladih Makrešanaca su brojne, a obećali su da će nas obavestiti o kada neku od njih sprovedu u delo.
J.B.