Dok studenti uveliko najavljuju novi masovni protest u Nišu 1. marta, još uvek se sležu utisici sa velikog skupa u Kragujevcu “Sretnimo se na Sretenje”. Reke ljudi slile su se u ovaj grad, Kragujevčani su se pokazali kao sjajani domaćini. Portal Odjek prenosi vam utiske studenata, učesnika protesta u Kragujevcu.
Na skup u Kragujevcu iz različitih delova Srbije studenti su se uputili pešice, putujući kroz Srbiju četiri dana. Svoje utiske prenela nam je jedna studentkinja i trojica maturanata koji su prepešačili ceo put dug 120 km.
Užičanka, Milica Bošković studentkinja Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju iz Beograda, put Kragujevca krenula je sa još četvoro svojih kolega, a u grupi studenata iz Beograda, za naš portal prenela je svoje utiske. Posle prospavane noći kod tetke, koja u Kragujevcu živi, nalazimo se sa njom, i ona nam prenosi utiske, koji se , kako je rekla, još nisu slegli.
–Najveći utisak je zajedništvo, to što smo svi koji smo krenuli bili zajedno, to nas je vuklo sve vreme, što smo osećali i bodrili jedni druge. Reakcije ljudi iz mesta kroz koja smo prolazili su nam pokazale da činimo nešto veliko, čega nismo bili svesni, i to nas je sve vreme vuklo napred.
Milica, inače vezana i za naš grad (mama je Kruševljanka) ispričala nam je i to da je najteže bilo nastaviti put posle pauze, ali da je dok su bili u hodu, u pokretu, osećaj bio fenomenalan, i da tako nešto treba ponoviti.
–Nismo bili svesni, vidimo reakcije ljudi, plač, ljudi nam pružaju ono što imaju od srca, ali mi nismo bili svesni zapravo šta činimo. Shvatam da će otrežnjene doći kasnije–zaključila je studentkinja koja je prepešačila ceo put od Beograda do Kragujevca.
U istoj grupi iz Beograda na putu za Kargujevac našla se i grupa samoorganizovanih maturanata Šeste beogradske gimnazije: Dimitrije Selaković , Andrej Kuzjak i Dimitrije Jovanović.
Njih četvorica prepešačilili su svih 120 km, nije bilo lako kažu, bilo je svega, žuljeva, bolova u nogama, ali su izdržali.
–Bilo je manje naporno nego što smo mislili, bilo je svega. Neverovatan je osećaj, ja sam išao peške i do Novog Sada, ali ovo što sam doživeo kroz sela Šumadije, to ne može da se poredi. Dočeci kakvi su bili u Sopotu, Mladenovcu, Aranđelovcu, Čumiću, to je bilo neverovatno, biću večno zahvalan svim ljudima koji žive i tim gradovima i selima, svakome ko nas je pozdravio sa strane svakome ko nam je svirnuo bar jednom u znak podrške – ispričao nam je svoje utiske Dimitrije, i dodao da svi imaju zajednički cilj da naparave državu boljom.
Andrej Kuzjak, maturant koji kako nam je rekao nikada ne plače, tokom puta pusto je suzu čak šest puta, suze su same lile od količine ljubavi koju su dobijali od meštana sela i gradova kroz koja su prolazili ispričao nam je on.
–Ljudi nas gledaju, grle nas bake, deke, deca, to je trenutak kada smo svi bili ujedinjeni, a i mi svi zajedno smo se na tom putu zbližili – kazao je Andrej, te poručio da je stramota da živimo, u 21. veku, u državi u kojoj nekome zavisi posao od političke opredeljenosti.
Maturanti kažu da je doček u Kragujevcu bio veličanstven, te da se zahvaljuju svima na podršci, ljudima koji su došli iz čitave Srbije.
Maturant Dimitrije Jovanović ponosan je na činjenicu da je čitav srpski narod konačno ujedinjen za, kako je kazao, pravi cilj, da izađemo iz mračne dobi u kojoj već dugo živimo.
Mi smo uz studente, poručuju na kraju, jer kažu i oni “biti studenti kad porastu”, a ljudima koji još uvek žive u strahu, da se ne plaše i da nisu sami.
M.M.D.