Pravoslavni hrišćani pripremaju se za Vaskrs, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, kada je Isus Hristos svojim vaskrsenjem pobedio smrt, a koji će se ove godine proslaviti 20. aprila. Srpska pravoslavna crkva ustanovila je i vaskršnji post, tokom kojeg treba praštati, uzdržavati se od jela i pića, ali od zlih misli, telesnih ugađanja i strasti.
Važan deo pripreme je i samo pokajanje, kao i ispovest, kojima čovek zadobija oproštenje grehova, istakao je sveštenik Dejan Krstić, rektor Bogoslovije ,,Kirila i Metodija” u Nišu:
– Sveta tajna pokajanja i ispovesti je Bogom ustanovljenja tajna crkve u kojoj pokajnik, kroz smireno pokajanje i priznanje svojih grehova, slabosti i strasti pred sveštenikom, kao svedokom svoga pokajanja, dobija savršeno oproštenje grehova i blagodatnu utehu i pomoć u svojoj borbi sa sopstvenim strastima. Kada razmišljamo o ispovesti, uvek treba da imamo na umu da nijedan greh, ma koliko velik nam se činio, ne može prevazići milosrđe i ljubav Božiju. Samo nepokajan i neispoveđen greh je neoprostiv. Zato, ispovesti treba pristupati sa verom i nadom u milosrđe Božje.
Na pitanje koliko često se treba ispovedati, sveštenik odgovara:
– Iako Sveta tajna ispovesti nije direktno vezana za sveto pričešće i ne moramo se ispovedati pred svako pričešće, trebalo bi sa duhovnim ocem odrediti koliko često ćemo pristupati ovoj svetoj tajni, jer ispovest je veoma važan deo duhovnog života hrišćana.
Za ispovest je potrebna temeljna priprema, ali najvažnije je ispitivanje srca, smatra duhovnik:
– Za ispovest se treba valjano pripremiti. Prva stvar za onoga koji se sprema za ispovest mora biti ispitivanje srca. Zato je potrebno da se čovek pripremi nekoliko dana – da posti, da čita duhovnu literaturu, da se više moli, da čita savete i pouke o Svetoj Tajni Pokajanja, da se seti i da, ako treba, zapiše svoje grehe. Pre ispovesti, treba se, najpre, moliti Bogu da nam daruje pokajničko raspoloženje i svest o našim gresima, ali i da prosvetli ispovednika kako bi nam kazao reč korisnu i dao odgovarajući savet. Oni koji retko dolaze na ispovest, mogu na papiru da napišu podsetnik, kako im se na ispovesti usta ne bi ”vezala,” bilo zbog treme, ili zaborava, a mogu i da zamole ispovednika da ih tokom ispovesti usmerava pitanjima.
Pokajanje je, kako kaže, sveukupna promena čovekovog bića:
– Ispovest treba da bude redovna (makar po jednom u toku svakoga posta), iskrena, neizveštačena, jasna i koncizna. Pokajanje je sveukupna promena čovekovog bića na bolje. Odbacivanje greha, prihvatanje vrlina, promena uma, načina razmišljanja i života, a ne površno, deklarativno i nedelatno priznavanje svoje grešnosti. Detaljisanje o svojim gresima i analiziranje situacija koje su do njih dovele u toku ispovesti je suvišno i treba ga izbegavati. Da su pokajanje i ispovest iskreni, dokaz je čvrsta rešenost da se, uz Božju pomoć, isti gresi ne ponavljaju.
Ispovest treba da bude iskrena i smerna, objašnjava sveštenik:
Ispovest, takođe, nije vreme za razgovor sa sveštenikom na razne duhovne ili teme iz porodičnog života. Za to postoji drugo vreme i mesto. Treba se starati da u svoju ispovest ne uvlačimo druge ljude, pogotovu ne kao opravdanje za svoje grehe i propuste. Iskrena ispovest podrazumeva svesno preuzimanje odgovornosti za svoja dela. Od neiskrene ispovesti niko nema koristi, već samo štetu.
Sagovornik napominje da nas svaki greh odvaja od zajednice s Bogom, te da se sagrešenja ne dele na mala i velika:
– Imajmo na umu: ne postoji mali i veliki greh. Svaki greh znači udaljavanje i prekid zajednice, bilo s Bogom, bilo s bližnjim. U tome je sav užas i tragedija greha. Zato, sve grehe možemo podeliti na dve vrste: ne na velike i male, već na one koje činimo iz nedostatka ljubavi prema Bogu i one koje činimo zbog nedostatka ljubavi prema bližnjem.
Ukoliko na ispovest čeka veći broj ljudi, duhovnik savetuje da to vreme iskoristite tako što ćete se pomoliti Bogu za sebe i duhovnika, ovom kratkom molitvom:
– Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, daruj meni grešnom i nedostojnom sluzi Tvome iskreno pokajanje i snagu za ispravljanje života po jevanđelskim zapovestima Tvojim, molitvama Presvete Bogorodice i svih Svetih Tvojih. Pomeni i pomiluj slugu Tvoga, moga duhovnog oca, prosveti ga blagodaću Svesvetoga Tvoga Duha i umnoži u njemu duhovne darove, ispuni ga mudrošću, milošću i ljubavlju i njegovim svetim molitvama oprosti meni, grešniku, i svoj njegovoj duhovnoj deci oprosti, kao Dobar i Čovekoljubiv. Amin!
L.K.