Unija srednjoškolaca Srbije (UNSS) objavila je prve rezultate inicijative „Krizni školski semafor“, alata koji meri stanje prava učenika, nastavnika i roditelja u srednjim školama širom zemlje, navodeći da podaci, koji obuhvataju pet škola iz različitih gradova, pokazuju da su tri škole označene crvenom bojom, što znači da su prava učenika i zaposlenih ozbiljno narušena, a dve žutom, što ukazuje na prisustvo pritisaka i nestabilnosti.
Prema oceni UNSS-a, Peta beogradska gimnazija dobila je najnižu prosečnu ocenu (1,25), dok su Gimnazija „Uroš Predić“ iz Pančeva i Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada takođe ocenjene kao škole u kritičnom stanju (1,75). Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“ (2,25) i Valjevska gimnazija (2,00) svrstane su u kategoriju „ugroženih“, gde strukture delimično funkcionišu, ali pod pritiscima.
Krizni semafor, kako podseća UNSS, meri stanje u oblastima: institucionalna stabilnost, otvorenost odlučivanja, sloboda izražavanja i zaštita i bezbednost. Boje semafora prikazuju opšte stanje u školi: zeleno je stabilno, žuto je ugroženo i crveno je kritično.
– Ovo nisu pojedinačni propusti, već ozbiljni institucionalni problemi. Kada tri od pet škola u prvom krugu analize pokažu kritične ocene, to znači da sistem ima dubok problem sa načinom na koji se štite učenici, nastavnici i njihova pravan – poručuju iz Unije srednjoškolaca Srbije.
Metodologija Kriznog školskog semafora počiva na načelima transparentnosti, anonimnosti, verifikacije i učeničkog učešća. Svi kriterijumi prema kojima se škole procenjuju javno su dostupni, a prikupljanje podataka odvija se najmanje jednom mesečno uz potpunu zaštitu identiteta učenika, roditelja i nastavnika koji dele svoja iskustva. Svaka prijava prolazi kroz proces provere iz više izvora i od javno dostupnih informacija i lokalnih UNSS kontakt tačaka, do anonimnih prijava koje dostavljaju članovi školskih zajednica.
– U pojedinim školama zabeležene su smene direktora i nastavnika bez obrazloženja, ograničavanje javnog izražavanja učenika i zatvorenost školskih odbora – navodi UNSS.
Unija upozorava da većina škola nema funkcionalne mehanizme zaštite, poput poverenika ili sigurnog kanala za prijavu pritisaka te da su slučajevi autocenzure sve češći.
Krizni školski semafor već je dostupan javnosti na sajtu https://www.srednjoskolci.org.rs/krizni-semafor/, gde se mogu pregledati ocene i opisi slučajeva po školama.
Iz UNSS-a navode da je cilj alata da se zabeleže institucionalni problemi, a ne pojedinačni incidenti, te da rezultati predstavljaju osnovu za međunarodno zagovaranje i odgovorno delovanje Ministarstva prosvete u rešavanju sistemskih propusta.
– Ovaj alat pokazuje gde sistem obrazovanja puca i gde su potrebne hitne reakcije. To je signalni sistem, a ne spisak krivaca. Naše škole treba da budu mesta slobode, a ne pritisaka i straha – poručuje UNSS-a.
J.B.
Foto: pixabay.com