Rezultati istraživanja o znanju, stavovima i izazovima sa kojima se mladi suočavaju u vezi sa radom mesnih zajednica u opštini Ćićevac pokazali su da mladi imaju nedovoljno znanja o funkcionisanju mesnih zajednica. Istraživanje je sprovelo udruženje „Okular“ iz Ćićevca, koje je u zaključcima navelo da rezultati istraživanja pokazuju i spremnost mladih da se angažuju, ukoliko im se pruže odgovarajući uslovi. Predložene su konkretne mere, čijom primenom bi trebalo značajno da se doprinese participativnoj demokratiji i dugoročnom razvoju lokalne zajednice.
Naime, istraživanje je pokazalo da više od polovine mladih, koji su učestvovali u istraživanju, ne zna da postoji funkcija predsednika mesne zajednice, samo 37 odsto njih zna da mesne zajednice imaju svojstvo pravnog lica, dok čak 51odsto učesnika istraživanja nikada ne učestvuje u aktivnostima mesnih zajednica. Mladi su predložili nekoliko oblasti za unapređenje te nešto više od polovine smatra da komunikacija i informisanje treba da budu bolji, 48 odsto je predložilo organizovanje više kulturnih i sportskih događaja, veću uključenost mladih u donošenje odluka je preložilo 46 mladih, a 53 odsto istaklo je značaj volontiranja kao načina aktivnijeg uključivanja.
Mere za unapređenje participacije mladih u opštini Ćićevac, koje su predložene na osnovu rezultata istraživanja su: edukacija mladih kroz radionice i informativne kampanje o ulozi mesnih zajednica, digitalizacija komunikacije radi jačanja transparentnosti i vidljivosti, podsticanje aktivnog učešća kroz programe volontiranja i omladinske klubove, uključivanje mladih u rešavanje lokalnih problema kroz radne grupe i projekte, redovni sastanci između mladih i predstavnika mesnih zajednica radi jačanja poverenja.
Predstavnik Udruženja „Okular“, Nikola Bogojević objašnjava da edukacija mladih o ulozi mesnih zajednica znači da bi trebalo organizovati niz edukativnih radionica, panel diskusija i informativnih kampanja koje bi mladima pomogle da razumeju šta su mesne zajednice, kako one funkcionišu i kako mladi mogu da doprinesu njihovom radu:
– Mladi bi, tokom tih događaja, kroz praktične primere i interaktivne aktivnosti, sticali znanje o procesima donošenja odluka, strukturama upravljanja i mogućnostima za uključivanje u lokalne inicijative.
Što se tiče mere koja treba da doprinese povećanju vidljivosti i transparentnosti mesnih zajednica, on kaže da to znači da bi trebalo kreirati digitalne platforme i koristiti društvene mreže.
– Na ovim platformama mladi bi mogli da prate aktivnosti svojih mesnih zajednica, mogli bi da se informišu o planovima i projektima, da postavljaju pitanja, da dele svoje ideje.
On smatra da bi korišćenje multimedijalnih formata, poput video-zapisa i infografika, uz redovno ažuriranje sadržaja, dodatno privuklo pažnju mladih.
Jedna od mera je podsticanje aktivnog učešća kroz volontiranje i omladinske klubove, a to, kako je dodao, znači da bi trebalo organizovati lokalne događaje, uređivanje prostora i sprovođenje društveno korisnih projekata.
Napominje da bi formiranjem omladinskih klubova unutar mesnih zajednica, mladi imali priliku da se iskažu svoje ideje te da kroz institucije doprinesu rešavanju problema u svojoj zajednici.
Predložena mera uključivanja mladih u rešavanje lokalnih problema, prema njegovim rečima, znači da treba podsticati mlade da aktivno učestvuju u rešavanju konkretnih problema u svojim lokalnim zajednicama, poput rešavanja ekoloških, infrastrukturnih problema ili organizovanja društvenih aktivnosti.
– Mesne zajednice bi mogle da formiraju radne grupe u kojima bi mladi, zajedno s iskusnijim članovima, osmišljavali i sprovodili inicijative koje direktno utiču na kvalitet života u zajednici – precizira Bogojević.
Takođe, mera koja podrazumeva redovne sastanke za unapređenje komunikacije i poverenja, znači da bi mladi na takvim sastancima, mogli da iznesu svoje potrebe, pitanja i predloge, dok bi predstavnici mesnih zajednica pružali povratne informacije i objašnjenja o preduzetim koracima.
– Takva praksa bi doprinosila jačanju poverenja između mladih i mesnih zajednica, ali i kreiranju zajedničkih rešenja za lokalne izazove – istakao je on.
Podsetimo da je pomenuto istraživanje sprovedeno u okviru projekta „Mladi za mesne zajednice“, koje Udruženje „Okular“ realizuje uz podršku Švedske, kroz program Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“. Istraživanje je obuhvatilo 101 ispitanika/ca od 15 do 30 godina, a 67 odsto su čile žene. Većina ispitanika/ca, odnosno 43 odsto ima od 16 do 18 godina, dok stariji od 25 godina čine 15 odsto uzorka. Najveći broj ispitanika/ca dolazi iz Ćićevca- 49 odsto i Stalaća – 32 odsto. Što se tiče obrazovnog nivoa, većina ispitanika/ca ima završenu srednju školu 53 odsto, dok višu školu ili fakultet ima 29 odsto.
J.P.
Sviđa mi se predlog o komunikaciji putem digitalnih kanala i postavljanju sadržaja na društvene mreže, s obzirom da je su to mesta gde su mladi konstantno prisutni. Dobra je i ideja da mladi mogu otvoreno da pitaju sve što ih zanima i traže savet od starijih i iskusnijih članova. Nažalost, mnogo mladih često zaboravlja na instituciju mesne zajednice, te odustaju od rešavanja problema koji ih muči, jer misle da nemaju mehanizme kojima mogu da deluju. Na sreću, uz ove divne ljude, ova institucija u službi je građana i građanki i odgovara na probleme zajednice.