U toku je svetska kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, a u Srbiji statistike i izveštaji ženskih organizacija upozoravaju na sistemske propuste koji i dalje onemogućavaju efikasnu borbu protiv femicida, najtežeg oblika rodno zasnovanog nasilja. Period ove kampanje, koja traje od 25. novembra do 10. decembra, je važan za podizanje svesti o rodno zasnovanom nasilju. O temi nasilja prema ženama se često piše povodom konkretnih slučajeva, dok se retko tretira kao društveni problem.
U godini u kojoj je trebalo da budu sprovedene ključne mere iz nacionalne Strategije, institucije su ostavile otvorena najvažnija pitanja: “Kako sprečiti ubistva žena i ko je odgovoran kada sistem zakaže?”
Femicid: Najekstremnija manifestacija nasilja
Femicid se prepoznaje kao najekstremnija manifestacija rodno zasnovanog nasilja prema ženama ili nasilja usmerenog prema ženama na osnovu njihovih rodnih uloga i nejednakih odnosa moći unutar društvenog konteksta. Tako ga opisuje organizacija FemPlatz u predlogu Nacionalnog kontrolnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida u Republici Srbiji (Femicide watch), koji je izradila.
Koreni femicida nalaze se, kako navodi FemPlatz, u kulturi kojom dominira rodna diskriminacija i patrijarhalna matrica moći i dominacije muškaraca nad ženama, a dostupna istraživanja pokazuju da je skoro svaki femicid mogao biti sprečen.
U Srbiji, međutim, ne postoji pouzdana zvanična statistika o femicidima. Podaci o broju ubijenih žena se prikupljaju isključivo iz medija. Bez zvanične statistike država ne zna koliko se femicida zaista dogodi.
– Podaci MUP-a pokazuju da se ni 2024. godine femicid ne prati na sistematičan način. Policija vodi evidenciju samo o žrtvama ubistva i teškog ubistva, pa je tako evidentirano 16 ubijenih žena, ali ne postoje podaci o žrtvama koje su stradale kao posledica drugih krivičnih dela, uključujući nasilje u porodici. Na taj način veliki broj slučajeva uopšte ne ulazi u statistiku, iako bi trebalo da budu tretirani kao femicid – piše u Izveštaju o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2024. godinu, koji je uradila organizacija FemPlatz.
Upravo FemPlatz jedna od organizacija koja prati i izveštava o femicidu, a prema njenim podacima u ovoj godini je do danas u Srbiji bilo 15 femicida.
Femicide Watch – najavljivan, obećavan, ali nikada uspostavljen
FemPlatz u jednom od svojih dokumenata podseća da je još 2018. godine najavljeno formiranje nezavisnog nadzornog tela za praćenje femicida. Iako ga predviđa Strategija za sprečavanje nasilja nad ženama, ono ni danas nije uspostavljeno, a 2025. je poslednja godina važenja ove Strategije.
Organizacije okupljene oko inicijative “Zajedno protiv femicida” ponovo su zatražile da se femicid uvede kao posebno krivično delo, kako bi se sprečilo pogrešno kvalifikovanje zločina i obezbedila dosledna kazna.
FemPlatz u jednoj od svojih publikacija navodi da iskorenjivanje i sprečavanje femicida zahteva sistemske promene i ispunjavanje preporuka međunarodnih tela i zahteva civilnog društva. Ključne mere koje se zagovaraju za unapređenje borbe protiv femicida u Srbiji uključuju: inkriminacija femicida i unapređenje zakonskog okvira, uspostaviti Nacionalni kontrolni mehanizam za praćenje slučajeva femicida (Femicide Watch), jačanje institucionalnog odgovora i zaštita žrtava, ali i promena društvenih i kulturnih obrazaca.
Takođe, FemPlatz navodi da se, u svetlu postojećih izazova, sprečavanje femicida u Srbiji može uporediti sa pokušajem popravke automobila koji ima složen kvar: umesto da se dijagnostikuje i popravi osnovni kvar (patrijarhalna kultura i sistemski propusti), država se fokusira samo na zamenu guma (površne kampanje i deklarativne mere), dok se u međuvremenu broj saobraćajnih nesreća (femicida) i dalje beleži neprecizno, koristeći novinske izveštaje kao jedini “dnevnik”. Pravi napredak zahteva potpunu, dubinsku popravku i funkcionalnu dijagnostiku.
Podsetimo još da je “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” globalna kampanja koju u više od 100 svetskih država obeležava 1.700 organizacija. Kampanja počinje 25. novembra na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, obuhvata 1. decembar – Svetski dan borbe protiv AIDS-a, 3. decembar – Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 6. decembar – Godišnjicu Montrealskog masakra te se završava 10. decembra kada je Međunarodni dan ljudskih prava.
Aleksandra Paunović, građanska redakcija
Naslovna fotografija: Pixabay