Izvor: Krusevacpress
Aleksandra Pavlović Đorđević, urednica portala Lokalni.rs iz Paraćina, o pritiscima, autocenzuri i opstanku lokalnih medija.
U Paraćinu, na mnogim lokalnim događajima, novinarka sa akreditacijom ostaje — nepozvana. Ne zato što je zaboravljena, već zato što je nepoželjna. Tako izgleda stvarnost Aleksandre Pavlović Đorđević, glavne i odgovorne urednice portala Lokalni.rs.
– Od kada sam pokrenula portal, susrela sam se sa svim mogućim oblicima opstrukcije – od nepozivanja na događaje, preko onemogućavanja ulaska, pa do ignorisanja prilikom traženja izjava. Sve ono što bi trebalo da bude normalan deo novinarskog posla, meni je sistematski otežano – kaže Pavlović Đorđević.
Bauk autocenzure
Portal Lokalni.rs osnovan je pre pet godina, iz potrebe da Paraćin dobije medij koji neće biti glasilo lokalne vlasti. I upravo ta potreba postala je razlog za pritiske.
– Jednom smo konkurisali za sredstva kod lokalne samouprave – svi mediji u gradu su dobili neki vid finansijske podrške, osim nas. Od tada više ne konkurišem. Bolje mi je tako, bar znam na čemu sam – kaže Aleksandra.
Nakon tog iskustva, jedinu institucionalnu podršku dobili su od Ministarstva informisanja. Lokalne vlasti su, kako kaže, jasno pokazale svoj stav – da za nezavisne medije nema mesta u budžetu.
– U malim sredinama svi se poznaju, i to postaje problem. Kada jednom dobijete etiketu da niste ‘poželjan medij’, ljudi se plaše da se reklamiraju kod vas. Neće niko da se zamera – objašnjava Pavlović Đorđević.
Ona ukazuje da u takvom okruženju ekonomski pritisak postaje najefikasniji oblik kontrole. Oglašivači se povlače, a javni novac se usmerava samo ka medijima koji „ne prave problem“.
– Tako vlast ni ne mora da sprovodi cenzuru. Novinari sami preuzmu tu ulogu. Autocenzura je, barem u Paraćinu, veća od same cenzure – dodaje.
„Prešla sam fazu straha“
Iako je, kako kaže, bilo neprijatno biti jedini medij koji se tretira drugačije, Pavlović Đorđević je strah ostavila iza sebe.
– Prošla sam sve te faze – od nepozivanja do zatvorenih vrata. Sad više nemaju čime da me uplaše. Jedina sam koja izveštava sa protesta u gradu, i ne osećam strah. Dok moje kolege to kao da ne vide – kaže.
Prema njenim rečima, najteže je bilo prihvatiti da ne može svima da objasni ispravnost onoga što radi:
– Neki će uvek verovati onome što vlast kaže o tebi. Moraš to da progutaš i nastaviš.
Bez solidarnosti – nema opstanka
Aleksandra Pavlović Đorđević smatra da je opstanak lokalnih medija moguć samo ako se među novinarima obnovi solidarnost i zajednički otpor pritiscima.
– Malo je nas koji smo spremni da podnesemo teret nezavisnosti. Većina će zaćutati da ne izgubi sredstva. Zato nema ni kolegijalne podrške. Kada bi je bilo više, pritisci bi bili manji – ističe ona.
Kao moguće rešenje vidi udruživanje lokalnih medija, zajedničku produkciju i jačanje novinarskih udruženja koja bi se bavila bezbednošću novinara i ekonomskom održivošću medija.
– Sve je centralizovano. Lokalni novinari su prepušteni sami sebi. Ali ako se udruženi ne izborimo za sebe – neće niko – zaključuje Pavlović Đorđević.
Paraćin je samo jedan od gradova na karti Srbije, ali priča Aleksandre Pavlović Đorđević odslikava celu medijsku scenu – sistem koji nagrađuje ćutanje, a kažnjava nezavisnost. Kada novinar mora da se navikne na zatvorena vrata kao na „normalan deo posla“, onda je novinarstvo već izgubilo bitku za javni interes.
Ono što ostaje – jesu pojedinci koji se još usuđuju da pitaju, pišu i ne pristaju.
G. Jevtić
Naslovna fotografija: Lokalni.rs