Mlada sugrađanka Mia Branković jedna je onih koji su nakon završne Gimnazije odlučili da školovanje nastave na nekom od fakulteta u Sloveniji. Tokom prve godine studija na smeru prevodi, shvatila je da bi radije studirala psihologiju, za koju je neophodno znanje slovenačkog, a za koju je ovog proleća i konkurisala. Zato je tada nastavila da pohađa predavanja iz slovenačkog jezika, uzimala i privatne časove te našla posao. Iz prve ruke saznajemo kako izgleda studirati i raditi u Sloveniji:
– Studenti u Sloveniji mogu lako da nađu razne poslove preko studentskog servisa, što sam uradila. Posao sam našla lako, jedino je trebalo ulogovati se na servis i pretražiti poslove. Do kraja maja ove godine sam radila u restoranu kao barista. Najviše mi se svidelo što svuda ima ljudi iz različitih delova sveta, a na poslu sam imala kolege iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Indije, sa Tajlanda. Uvek smo imali o čemu da pričamo, nikada nije bilo dosadno.
Fleksibilnost koja tamo postoji bila presudna da ostanem u Ljubljani, počnem da radim i nastavim sa predavanjima. Kao student, mogla sam da radim kad god sam želela i imala vremena, naravno u dogovoru sa kolegama. Bez problema sam mogla da odbijem smenu koja mi ne odgovara, odnosno mogla sam da se zamenim sa nekim od kolega.
U početku je bilo malo teže kombinovati predavanja, posao, dolazak u Srbiju, ali mislim da je sve u organizaciji. Kada sam uspela da iskombinujem sve ovo, počela sam više da putujem, da dolazim kući, ali i odlazim u druge države jer volim da putujem.
Italija, Hrvatska, Austrija su blizu, a uspela sam da obiđem i Nemačku i Slovačku. Iz Ljubljane postoji direktan prevoz za svaku od ovih država, a verovatno i mnogo više. Obišla sam i veliki deo Slovenije. Oduševljena sam njenim izgledom i prirodom.
Kao student u Sloveniji imala sam razne pogodnosti, poput bonova za prehranu, jeftinijih karti za putovanja, kao i karti za gradski prevoz. Što se traženja smeštaja tiče, jedino je važno da se to učini na vreme. Prošle godine sam zakasnila, odnosno otišla sam 10-tak dana pre početka studija. Svakako sam na kraju našla odličan prostor, koji je bio nalik privatnom domu: imala sam cimerke, ali je svaka imala svoju sobu, a kupatila i kuhinju smo delile. Bilo je prilično skupo, s obzirom na to da je kuća na obodu grada, ali moram priznati da sam prilično zadovoljna time kako je kuća bila opremljena jer je imala bukvalno sve i sve je bilo uredno i prilično moderno.
Sada, dok čekam rezultate konkursa za upis na studije psihologije u Ljubljani, sigurna sam da će mi biti još bolje ukoliko “upadnem” na željeni smer.
Svakome ko se dvoumi preporučila bih da proba ovako nešto, jer koliko god ume da bude teško, a verujem da je povremeno tako svima, studirali u Srbiji ili van nje, ne može da nadjača prelepo iskustvo, upoznavanje raznih kultura i ljudi iz celog sveta, učenje novog jezika i početak samostalnog života i ono što završene studije ovde dalje pružaju.
Inače, što se upisa na tamošnje fakultete tiče proces slanja dokumenata ume da bude nezgodan, pre svega je r se dešava da ponekad ne možete da se prijavite na sajt za prijavu, iako su vam mejl i šifra tačni. Tada je potrebno samo strpljenje, a ostatak je prilično lak. Osim svedočanstva, diplome završene srednje škole i prevoda iste, ličnog dokumenta, u zavisnosti od toga šta se studira potreban je sertifikat položenog nivoa B2 slovenačkog jezika. Studije su potpuno besplatne, čak i ako se ponovi jedna godina. Za određene smerove postoji opcija studiranja na engleskom. Studenti iz inostranstva mogu da pohađaju Leto Plus (Year Plus) kako bi naučili slovenački.
Tekst i foto: Mia Branković
Uredila: Jelena Božović