Postoji li starosna granica nakon koje određena osoba treba da prestane da se bavi aktivnostima koje za cilj imaju neku društvenu promenu, te da li određene godine mogu biti smetnja za aktivističko delovanje, tema je o kojoj se govorilo na skupu koji je organizovalo Udruženje žena „Peščanik“.
Sa aktivistkinjama Peščanika na ovu temu razgovarale su sugrađanke različitih starosnih kategorija, a skupu je prisustvovala i Magdalena Štandara, profesorka na Jagelonskom univerzitetu u Krakovu i aktivistkinja ženskih prava, koja je govorila o međugeneracijskoj diskriminaciji u Poljskoj.
Ono u čemu su bile saglasne sve učesnice je da starenje neminovno fizički ograničava ali i da istovremeno oslobađa.
–U određenim godinama možda nemate više snage da budete aktivni onoliko koliko ste to mogle u mlađim godinama, to može da bude ograničavajuća okolnost, a prednost je znanje i iskustvo stečeno kroz dugogodišnje bavljenje društvenim aktivizmom- navele su učesnice.
Kao još jednu od prednosti zrelijih godina, izdvojile su i „oslobađanje“ koje te godine donose:
–To su godine kada vas više nije briga za neke stvari, kada vam je sve manje važno šta drugi misle ili kažu, kada počinjete da radite ono što vama odgovara a ne ono što od vas očekuju drugi.
Da će se aktivizmom baviti sve dok bude mogla, istakla je jedna od aktivistkinja Peščanika.
–Možda ne mogu da budem aktivna kao ranije, ali ne želim da odustanem od borbe za ženska prava i činiću to sve dok mi zdravlje to bude dozvoljavalo. Često svoje prijateljice aktivistkinje pitam da li ja treba da se povučem zbog svojih godina i uvek dobijem negativan odgovor. Uz mlade snage i njihovu energiju i naše iskustvo i znanje, verujem da možemo mnogo toga da postignemo.
Na skupu se moglo čuti i da aktivizam neretko donosi nesigurnost, posebno kada je reč o borbi za ženska prava. U Srbiji su prava žena još uvek osetljiva tema, a pored rodne i prisutna je i međugeneracijska diskriminacija.
-U našoj zemlji nije retkost da čujete „šta hoće ona baba“ i slično. Takođe, bilo koja akcija usmerena na rodnu ravnopravnost i ženska prava, donosi i određene rizike, uvek ima onih kojima to smeta. Biti aktivistkinja za ženska prava nije nimalo lako i možda zato u nekim godinama mnoge žene više nemaju snage da nastave sa tom borbom.
Da međugeneracijska diskriminacija postoji i u Poljskoj, ali i da među aktivistkinjama za ženska prava ipak ima dosta strarijih žena, kazala je Magdalena Štandara. Uz dodatna ograničenja u odnosu na Srbiju, kao što je zabrana abortusa, i Poljakinje se suočavaju sa ejdžizmom, ali mnoge od njih to ne sprečava da se bave aktivizmom.
Zaključak skupa koji je organizovan u prostorijama Edukativnog centra bio je da svaka žena treba sama da odluči kada će reći „ne mogu ili neću“ , odnosno, da je odlazak u „penziju“ što se aktivizma tiče, stvar lične odluke.
D.P.