Iako zvanični podaci monitoringa kvaliteta vazduha pokazuju da se Kruševac nalazi u prvoj kategoriji, odnosno da je vazduh čist ili umereno zagađen, podaci dobijeni sa tri „građanska merača“ postavljena u tom gradu, za merenje koncentracije PM 10 i PM 2,5 čestica, pokazuju čestu, povremeno i ekstremnu zagađenost ovom sitnom prašinom koja ozbiljno narušava zdravlje.
Kroz mini prikaz aplikacije xEco, dostupan i na portalu Odjek.rs, građani svakodnevno mogu pratiti kvalitet vazduha u Kruševcu ali i ostalim gradovima Srbije. Podaci koji se koriste su iz javno dostupne baze podataka sa sajta „Klimerko“, nastale iz projekta „Vazduh građanima“, u kome građani sami postavljaju merne instrumente.
– Aplikacija xEco vazduh prikazuje podatke iz državnog sistema za monitoring kvaliteta vazduha, odnosno, automatskih stanica koje korišćenjem referentnih, u svetu priznatih metoda automatski mere koncentracije do pet zagađujućih materija u vazduhu – koncentarciju mešavine dima, prašine i čađi (PM 10) i suspendovanih čestica PM 2,5, potom sumpor-dioksida, azot-dioksida, te prizemnog ozona. Ovaj sistem trenutno čini oko 70 stanica na teritoriji cele države. Takođe, oko 350 merača iz tzv. “građanskog monitoringa” je uključeno u sistem za akviziciju i prikaz podataka preuzimanjem iz javno dostupnih baza podataka o kvalitetu vazduha u realnom vremenu – kaže Dejan Lekić, autor aplikacije xEco.
Kao jedina aplikacija dostupna na tržištu koja u realnom vremenu daje i poređenje izmerenih vrednosti na satnom, dvadesetčetvoročasovnom i godišnjem nivou poredi sa zakonski definisanim graničnim vrednostima, aplikacija xEco, izrađena je i pokrenuta početkom 2021. godine.
Ideja autora bila je da se podaci o kvalitetu vazduha iz svih raspoloživih sistema za automatski monitoring kvaliteta vazduha stave na raspolaganje javnosti i prikažu uz ocenu korišćenjem Evropskog indeksa kvaliteta vazduha.
– Državni sistem koji pokriva oko 30 gradova i opština, uspostavljen je odlukama državnih organa (Agencija za zaštitu životne sredine) odnosno organa lokalnih samouprava (Beograd, Pančevo). U većem broju opština uspostavljen je samo građanski monitoring koji su zapravo sami stanovnici obezbedili kroz nabavku ili dobijanjem mernih uređaja kroz neku donaciju. Ukupno, 86 gradova i opština u ovom trenutku je pokrivena jednom ili kombinacijom više vrsta monitoringa – kaže Lekić, dodajući da mini prikaz aplikacije xEco za sada koristi 25 portala širom Srbije, među kojima je kruševački portal Odjek.rs.
Autor aplikacije navodi da se u Kruševcu merenja na automatskoj stanici u državnoj mreži sprovode od 2010. godine:
– Nažalost, ova stanica do danas u svom sastavu nema merenja suspendovanih čestica, dominantnog zagađivača u celoj zemlji. Od 2021. odnosno, 2022. godine na raspolaganju su i tri građanska merača iz sistema “Klimerko” koji mere koncentracije PM 2,5 i PM 10 čestica.
Lekić kaže da je, prema raspoloživim podacima, vazduh u Kruševcu prekomerno zagađen:
– S obzirom da državna stanica nema merače suspendovanih čestica, nije moguće dati potpuno pouzdanu ocenu kvaliteta vazduha. Međutim, samo na osnovu nedovoljno popunjenih nizova podataka iz građanskog monitoringa može se prepoznati isti model kao i u drugim većim gradovima centralne Srbije i dati preliminarni zaključak da je vazduh u Kruševcu prekomerno zagađen suspendovanim česticama.
O potencijalnoj saradnji sa zavodima za javno zdravlje Lekić kaže:
– Sarađujemo sa zavodima u Novom Pazaru i Šapcu na njihovu inicijativu, na njihovim portalima se nalaze i mini prikazi aplikacije xEco namenjene obaveštavanju stanovnika ovih gradova o koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu. Kao nezavisna informaciona platforma, xEco nije u mogućnosti da daje zdravstvene preporuke zavodima sem onih koje su dostupne u samoj aplikaciji, a vezane su za Evropski indeks kvaliteta vazduha i preporuke koje uz odgovarajuću kategorizaciju vazduha daje Evropska agencija za životnu sredinu. Raspoloženi smo za saradnju, ali nismo u poziciji da je jednostrano iniciramo.
Podsetimo da se u prethodne dve godine na društvenim mrežama često moglo pročitati da u nekim delovima Kruševca u večernjim i ranim jutarnjim satima ne može da se diše, da neprijatan miris ulazi u hodnike stambenih zgrada te da građani ne smeju da otvore prozore. Pojedinci i pojedini mediji obraćali su se nadležnima, kalkulisalo se da je razlog neprijatnih mirisa samozapaljivanje uglja u krugu Toplane, što su u tom javnom preduzeću demantovali.
Iako građani već dve godine tvrde da „nešto gadno smrdi“, do danas nema odgovora šta je razlog tome. Zvaničan stav je da je vazduh u Kruševcu dobar. Tako pokazuje monitoring kojim nije obuhvaćeno merenje koncentracije PM 10 i PM 2,5 čestica. Prošlogodišnja obećanja nadležnih da će se otpočeti i sa tim merenjima, još uvek nisu ispunjena.
Ono što ipak zvanično znamo je da je u odnosu na raniji period, kada je Kruševac imao jaku industriju, koncentracija azot dioksida i sumpor dioksida u vazduhu sada daleko ispod graničnih vrednosti. Ovdašnji Zavod za javno zdravlje svakodnevno meri i koncentraciju čađi i te vrednosti uglavnom su povećane u zimskim mesecima.
Na osnovu tih merenja Kruševac je svrstan u gradove koji imaju čist vazduh, iako građani konstantno udišu upravo one zagađujuće materije za koje se skoro u celoj zemlji beleži prekoračenje graničnih vrednosti, a „zaslužne“ su za ozbiljne bolesti pluća, u nekom slučajevima i za srčani i moždani udar.
D.P.