Društvene mreže odavno su postale naša svakodnevnica, budimo se i uspavljujemo uz telefon. Osim za razgovore, telefoni nam služe i za slušanje muzike, gledanje filmova, druženje sa virtuelnim prijateljima, naručivanje svega i svačega, snalaženje u prostoru… Da smo postali zavisnici vidimo i u situacijama kada je baterija pri kraju, a nismo sa sobom poneli punjač. Tada kreće panika kao da se svet ruši.
Dok ulažu napor da objasne deci koliko je štetno biti stalno onlajn, roditelji im ne daju dobar primer, jer su podjednako „navučeni“ na mobilne telefone i društvene mreže. Na pitanje koliko vremena dnevno provode na telefonu i da li ih to ometa u svakodnevnim aktivnostima, većina sugrađana je rekla da su svesni da preteruju, ali da ne mogu da se odupru.
–Svesna sam da je to jedna loša navika, ali ne mogu da zamislim dan bez telefona. Uveče kad legnem, bukvalno mi se oči sklapaju, a ja i dalje gledam u ekran. Tik Tok je posebno „zarazan“ zato sto su klipovi kratki, i na njemu se najviše zadržim. Čini mi se da kada uzmem telefon bukvalno izgubim pojam o vremenu…-kaze sugradjanka M.U. (27).
Milica Savić kaže da je brine to što stalno „visi“ na telefonu, ali da to ima i dobrih strana.
– Brine me to što previše vremena provedem na telefonu. Ujutru otkad otvorim oči odmah uzimam telefon, na poslu to činim čim je pauza, kad dođem kući uz kafu i naravno pred spavanje. Punjač nosim gde go da krenem, imam ga i u autu. Da nije dobro, nije, ali ima i korisnih stvari. Kada ne umem da se snađem u saobraćaju, tu je gugl mapa, ako mi je neko od bliskih ljudi u inostranstvu, razmenjujemo poruke i video pozive, guglam sve što me zanima….
Milan T. Ipak uspeva da telefonu povremeno kaže „ne“.
–Tužno mi je kada vidim da se mladi ne druže uživo, da radije komuniciraju preko poruka ili video poziva. Ja se trudim, koliko je to moguće, da ne budem zavisnik od društvenih mreža i telefona. Dnevno otprilike oko sat i po vremena provedem na telefonu. Najčešće gledam klipove koji mi pomažu za posao. Kada sam sa decom, telefon odložim sa strane, hoću kvalitetno da provedem vreme sa njima ali i da im dam dobar primer, da telefoni služe samo za razmenu poruka i razgovor.
I sugrađanka D.P. svesna je da bi trebalo da damo dobar primer svojoj deci ali, kako kaže, ne uspeva da se oslobodi zavisnosti od telefona.
–Koliko god se trudim da ograničim sebe, da svedem na minimum, ne ide. Malo, malo, pa sam na društvenim mrežama. Imam osećaj da sam postala zavisna. Svesna sam da je to gubljenje vremena i da bi mnogo bolje bilo da to vreme iskoristim za nešto pametnije. Sve to znam, a opet ustajem i ležem sa telefonom u rukama. I pitam se stalno kako mi deci da damo primer da je to loše, kad oni vide šta mi radimo. Isto kao kad detetu, dok držite cigaretu u ruci, govorite da je pušenje štetno.
Dragana L. takođe shvata sve mane preteranog „druženja“ sa telefonom ali, kao i većina, ne ume se odupre.
–Mnogo vremena provodim na društvenim režama, pre svega zbog posla, a onda nastavim i privatno. Čini mi se da sam postala zavisna i to mi baš smeta. Čim sednem, odmah telefon u ruke. Stalno sebi obećavam da ću da prestanem. Mreže mi oduzimaju vreme koje bih mogla da provedem u čitanju knjige, šetnji, druženju. Okupiraju me i uveče, pred spavanje i onda dugo ne mogu da zaspim. Očigledno, ništa dobro mi ne donose.
I Kata V. svesna je da previše vremena provodi na društvenim mrežama…
–Nažalost, provodim dosta vremena dnevno na telefonu. I svesna sam koliko je štetno. Da nije telefona, mnogo više drugih stvari bih uradila. Juče sam, na primer, umesto da obavim neke kućne poslove, gledala klipove „kako odraditi generalku“ i shvatila da sam se sat vremena zadržala na tome i izgubila vreme. Moja ćerka takođe nema meru kad su telefoni u pitanju. Krene da uči, i onda napravi pauzu, a za to vreme, telefon u ruke, pažnja im je kratka zbog tih uređaja, ne mogu ni da se skoncentrisu da uče, ma užas… Kritikujem je, ali s druge strane, ne dajem dobar primer.
Peđa P. nije zavisnik, minimalno vremena provodi na mrežama, i nada se da će tako i ostati.
–Svi oko mene bulje u telefon, ja ne i mnogo mi je drago zbog toga. Danima uopšte ne uđem na društvene mreže. Mislim da su mnogi postali zavisni od mreža. Sede pogrbljeni, strada kičma, vid, utiče loše i na psihu, posebno na decu koja više vremena provode pored telefona nego napolju, na svežem vazduhu. Kažu da su danas mreže neophodne, da se bez njih ne može, a ja sam primer da se itekako može. Nadam se da ću biti istrajan…
J.P.