Kroz život je prošla put od učiteljice, preko invalidske penzije zbog problema sa vidom, do uspešne sportistkinje i liderke. Danas iza sebe ima brojne medalje iz kuglanja, ali i više od decenije posvećenog rada u organizaciji koja okuplja slepe i slabovide osobe Rasinskog okruga. Junakinja naše priče je predsednica Međuopštinske organizacije slepih Kruševac, Snežana Radović (59).
Završila je Višu pedagošku školu, bila je učiteljica, ali je u 38. godini, zbog problema sa vidom, otišla u invalidsku penziju. Inače je udovica, majka i baka.
Sport je u njen život ušao iznenada, ali je ubrzo postao velika strast. Od 2015. do 2021. godine osvajala je medalje na državnim prvenstvima – tri zlata i tri bronze, a bila je i deo reprezentacije slepih i slabovidih kuglaša Srbije.
– Prvo sam slučajno ušla u kuglanu, a onda su mi rekli da mi to dobro ide. Odmah sam se zainteresovala. U 2015. kao debitant donela sam zlato – priseća se ona.
Snežana objašnjava i specifičnosti kuglanja za slepe i slabovide, koje je podeljeno u tri kategorije, B1, B2 i B3. Ističe koliko joj je taj sport značio za motivaciju, kretanje i nova poznanstva:
– Sport me je motivisao. Nisam statična po prirodi, uvek sam volela pokret i akciju. Uz kuglanje sam mnogo ljudi upoznala, putovala i učila kako da se snađem u nepoznatoj sredini.
Pored sportskih uspeha, sa posebnom posvećenošću bavi se radom u organizaciji.
Međuopštinska organizacija slepih Kruševac okuplja oko 220 članova sa teritorije Rasinskog okruga.
– Radimo i sa decom, i sa odraslima. Najmlađi članovi nekada su bili tek rođeni, a najstariji u poznim godinama. Najvažnije je da pružimo podršku, da ih usmerimo i da pokažemo da slepi i slabovidi mogu da žive punim životom – ističe ona.
Kao bivša učiteljica, Snežana otvoreno govori o problemima inkluzije te o važnosti posebnih metoda rada sa slepom i slabovidom decom:
– Protivnik sam inkluzije kad su u pitanju slepi i slabovidi. Potrebno je raditi po posebnim metodama, uz Brajevo pismo i podršku defektologa. Uvek smo sarađivali sa školom u Zemunu i trudili se da roditeljima približimo sve mogućnosti.
Na pitanje šta bi poručila onima koji veruju da prepreke ne mogu da se savladaju, Snežana odgovara:
– Potrebno je verovati. Mnogi slepi koje znam rade na poslovima, ulažu dvostruko više truda i odgovornosti. Važno je da porodica pruži podršku i da se invaliditet ne prikriva. Samo tako dete i porodica mogu lakše da žive.
Snežana Radović svojim primerom pokazuje da prepreke mogu biti motivacija, a ne ograničenje – kako na sportskim terenima, tako i u životu i društvenom angažmanu.
G. Jevtić
Foto: Facebook stranica Saveza slepih Kruševac