Četvoro srednjoškolaca iz Čačka, Kraljeva i Beograda osnovalo je neformalno udruženje „Korak dalje”. Primetili su da uprkos redovnom učenju ne mogu da postignu sve što se od njih traži i zapitali se da li je problem u njima ili u sistemu.
Izvor: Mašina https://www.masina.rs/
Anketa sa oko 500 ispitanika koju su sproveli istraživala je koliko se zakon o pisanim proverama poštuje, koliko deca uče, da li stižu da spavaju itd.
Prema njihovim rezultatima, zakonom određen maksimum od tri pisane provere nedeljno, a jedne dnevno, ne poštuje se u 71 odsto škola.
Đaci kritikuju nepostojanje zakona o usmenim proverama, za koje učenici često uče više nego za pisane. Učenici, dakle, u jednom danu mogu imati čak pet usmenih provera i jednu pisanu, za šta, kako kažu, niko ne može da se spremi.
Njihov cilj je da naprave peticiju za uvođenje zakona o ograničenju broja usmenih provera, kao i da se uvede bolja kontrola poštovanja postojećih zakona u školama.
Borba za znanje, ne za ocene
Ovde se ne radi o štancovanju odlikaša, kako bi neko mogao da pomisli. Učenici koji su osnovali neformalno udruženje „Korak dalje” objašnjavaju kako plan i program koji nastavnici moraju da poštuju ne odgovara nikome.
„Mnogo ljudi shvata ovo kao da mi želimo da imamo petice iz svega bez da učimo, što uopšte nije istina, već samo želimo da možemo da dobijemo kvalitetno znanje u zamenu za naše zalaganje“, navode članovi ovog udruženja.
Sofija iz udruženja „Korak dalje”, koja pohađa stručnu školu, objašnjava da učenici ne mogu dovoljno da se posvete stručnim predmetima zbog količine i obima opštih.
„Profesori opštih predmeta nas pretrpavaju proverama, domaćim zadacima i gradivom. Samo želimo da prosvetni radnici imaju razumevanja za nas. Želimo da naše obrazovanje bude bolje i da se preterivanju stane na put“, zaključuje ova učenica.
Jedan od osnivača ovog udruženja, Bogdan, kaže da je razlog zašto je odlučio da zajedno sa vršnjacima pokrene ovu organizaciju taj što je doživeo puno nepravdi i uočio razne nepravilnosti tokom prethodne 3 godine u srednjoj školi.
„Nadam se da ću ovom organizacijom pomoći ne samo sebi i prijateljima, već i budućim generacijama i mladim nadama Srbije“, navodi Bogdan.
Promena školskog sistema u korist svih
Da ovakav plan i program ne odgovara ni učenicima i profesorima smatra Mihajlo.
„Svi misle isto i skoro niko ne može ništa da postigne, ali mi smo odlučili da ustanemo i da se pobunimo jer ovo više ne može da se trpi. Srednjoškolci uče po 6 sati dnevno, spavaju po 5-6 sati i svakako ne mogu da postignu željene rezultate“, odlučan je Mihajlo.
Rezultati ankete koju su ovi učenici sproveli govore da prosečan srednjoškolac spava 5 sati, dok je za decu u razvoju preporučeno 8.
Preveliki stres za mlade
Nika iz ovog udruženja navodi da je odlučila da radi na ovome jer je školstvo otišlo predaleko i da je škola postala preveliko opterećenje i stres za mlade.
„Danas, da bi neko bio odličan, morao bi što manje da izlazi, da ima što manje hobija i interesovanja pored škole i većinski da se fokusira na školu. Želim da ovim pokretom osvestimo mlade da nije normalno plašiti se škole, imati napade panike i prekomerno se stresirati zbog nje. U školi provodimo mnogo vremena i zato bi trebalo da se osećamo prijatno u njoj“, zaključuje Nika.
Ovo nije prva grupa đaka koja je uvidela manjkavost i zastarelost školskog sistema. Setimo se neformalnog udruženja „I mi se pitamo“, čijm je angažmanom izdejstvovano odlaganje i revizija projekta državne mature. Moramo se prisetiti i peticije za skraćivanje školske nastave na četiri dana nedeljno, koju je potpisalo više od 50 hiljada ljudi.
Sve ovo, kao i nedavo zalaganje studenata tokom i nakon poslednjih izbora nam govori da su mladi ne žele da budu pasivni posmatrači već da preuzimaju ulogu aktivnih građana ove zemlje i daju inicijative za promene.
A.G.A
Foto: Marko Miletić / Mašina
Ne zelim da omalovazim skolski sistem i ucitelje, nastavnike i profesore, ali pitanje je cemu skola danas? Ako je hiperprodukcija laznih diploma, ako se sve gleda kroz dinar i ako moras da imas vezu da bi radio za to sto si se skolovao, onda cemu uciti djake. A prosveta je stub drustva. Osnov zivota. Ako nastavnicki kadar ne sme da podigne glas plaseci se za svoju egzistenci onda kako ce on tako motivisan da nauci djaka. Mislim nikako. Drugo nasa industrija je u epitetu srafciger, tako da tu i ne treba skole. Neznam da li delite moje misljenje.