Od 2021. do 2024. godine, budžet grada Kruševca za kulturu i informisanje spao je sa 7,3 na 6,44 odsto ukupnog gradskog budžeta, od čega se 85 odsto izdvaja za rad gradskih institucija kulture. Od 4 do 6 miliona dinara izdvaja se za programe iz kulture preko konkursa za (su)finansiranje projekata, što je oko 1, 45 odsto od ukupnog budžeta za kulturu i informisanje grada Kruševca – rečeno je na konferenciji posvećenoj finansiranju projekata u sektoru kulture.
–Najviše sredstava po ovom konkursu, godinama unazad, se izdvaja za rad jedne organizacije, KUD “14. oktobar”, polovina ukupnog budžeta konkursa, dok su ostale organizacije većinom podržane simboličnom svotom. Neki iznosi su i sedamnaest hiljada dinara, pa kada se izračunaju utrošeni radni sati za pisanje projekta, administraciju i aktivnosti, dolazi se do zaključka da je ova podrška fiktivna, jer je daleko ispod minimalne cene rada – kazao je Marko Đorđević, član Saveta galerije AKC „Gnezdo“.
Da ostaje pitanje zašto ovaj novac uopšte ide kroz Konkurs za kulturu, kada je očigledno da Grad želi sistemski i dugotrajno da podrži rad navedene organizacije, istakla je Kaća Dimitrijević, predsednica UG Fakiri sa juga.
– Naša je preporuka da se formira drugi konkurs za tekuće troškove organizacija, za tzv. “hladni pogon”, kao što to radi grad Novi Sad- navela je ona.
Dodala je i to da, imajući u vidu broj organizacija kojima kultura nije primarna delatnost, kao i broj KUD-ova podržanih po ovom Konkursu, postoji ozbiljan nedostatak podrške Grada savremenoj umetnosti, te najavila da kao udruženje pripremaju predloge za unapređenje konkursnih uslova i procedura:
– Smatramo da rezultati Konkursa moraju da se objavljuju u formi rang liste svih prijava na kojoj je jasno istaknuto za svaku prijavu: podnosilac prijave, kratki opis projekta, traženi iznos sredstava, bodovni status projekta, odobreni iznos sredstava, kratko obrazloženje žirija. U trenutnoj situaciji podnositelji projekata ostaju uskraćeni za elementarni uvid u kvalitete ili nedostatke sopstvene prijave koju bi onda u narednom konkursnom ciklusu mogli da unaprede.
Takođe, finansijska podrška po projektu/organizaciji ne sme da bude manja od tri minimalca, mišljenja je ona:
– Trenutna praksa Grada Kruševca je podrška simboličnim iznosima, a u najvećem broju odobrenih projekata honorar za rad angažovanih lica nije odobrena stavka, što dovodi do produbljivanja prekarne pozicije ionako marginalizovanih radnika i radnica u kulturi i bitno otežava rad samih organizacija.
Dr Predrag Cvetičanin iz Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope govorio je o strukturalnim problemima, jedan je centralizacija kulture, a drugi neravnomeran tretman. Najveći deo sredstva, prema njegovim rečima, ide republičkim ustanovama za kulturu, skoro dve trećine, ostaje 28 odsto za sve druge ustanove u kulturi. Veoma je mali budžet za kulturu, ove godine podržano je svega 1.005 projekata, a kao i svake godine bilo je sumnjivih.
– Imamo najmanji budžet za kulturu u regionu prema broju stanovnika. Iako se dodeljuje jako malo novca, kada se ne bi dodeljivao fantomskim organizacijama, partijskim poslušnicima i raznoraznim pevaljkama, sa tim novcem bi se ipak moglo nešto napraviti – rekao je Cvetičanin.
O problemima sa kojima se susreću slobodni umetnici govorila je dr um Vahida Ramujkić (ULUS):
– Samostalni umetnici su danas postali socijalna kategorija koja sopstvenim radom ne može da obezbedi sebi sredstva za život. Radna prava samostalnih umetnika nisu jasno definisana Zakonom o radu. Za razliku od zaposlenih u radnom odnosu, samostalni umetnici nemaju pokrivene dane bolovanja, godišnjeg odmora, praznika, ne mogu računati na odštetu za povredu na radu, trudničko odsustvo. Iz sopstvenog honorara finansiraju troškove svog radnog prostora i osnovnih materijala za rad, transport do radnog mesta i transport radova. Iz svih navedenih razloga mnogi umetnici prinuđeni su na prekvalifikaciju i traženje zaposlenja u oblastima rada koji ne pripadaju njihovoj matičnoj profesionalnoj delatnosti niti stečenom stepenu stručne spreme.
Sa tribine o (su)finasiranju projekata u kulturi upućen je poziv svim samostalnim umetnicima da se udruže kako bi ostvarili svoja prava i borili se za bolji status u društvu.
M.M.D.