U porti crkve Lazarice, uoči Vaskrsa, sa Ljubivojem Radovićem, sveštenikom u penziji, protojerejem stavroforom, razgovarali smo o njegovoj najnovijoj knjizi beseda “Tvoje od tvojih”, o tome kako provodi dane u umirovljeništvu, ali i o iskušenjima kojima je jedan narod izložen u društveno – političkim trenucima, poput ovog u kome smo mi sada.
U isčekivanju promocije šeste knjige, knjige beseda “Tvoje od tvojih”, koja se očekuje posle Vaskrsa, otac Ljubivoje Radović za naš portal ispričao je kako je nastala.
– Mislio sam da sam sa besedama završio, redovno snimam i imam sve besede zabeležene, ali me je jednom jedan čovek pitao radiš li šta, i reče da ima prijatelja koji bi finansirao objavljivanje moje nove knjige. Ispostavilo se da nije bio prijatelj u pitanju, nego on sam – ispričao nam je otac Ljubivoje.
Ovo su, kako je kazao, njegove ubedljivo najzrelije besede, one koje pružaju najviše. Birajući naslov vodio se idejom da to bude u vezi sa liturgijom:
– Duboko verujem da sve počinje na liturgiji i vraća se na liturgiju, pravaći jedan krug, te otuda naslov knjige “Tvoje od tvojih”, jer Bog je dao, od njega si uzeo i sada vraćaš njemu kao uzdarje što je spremno za narod.
Knjiga, tvrdi autor, izašla je iz srca, a prilikom pisanja beseda veruje da ono što je njemu nejasno, što njega muči i na šta traži odgovore, da to muči i većinu naroda, da su problemi opšti.
– Rešavam probleme i svoje i bližnih, zato narod voli da ih čuje jer pronalazi sebe u tome, a opet nenametljivo bez želje da se mnogo mudruje, mnogo osuđjuje. Cilj je ukazati na grešku i greh i u isto vreme ohrabriti ljude, da znaju da je Bog došao da spasi ono što je izgubljeno i da je iz velike ljubavi i sišao na zemlju da bi nas spasao i dao nadu ljudima da nije sve izgubljeno. I kada ti se čini da si mnogo pao, sve dok je čovek u telu, nije izgubljen, ima nade da se vrati na pravi put – navodi otac Ljubivoje.
Objavljivanjem beseda želi da pomogne mladim sveštenicima da se oslobode i izgrade svoj stil besedništva. Knjiga je namenjena pre svega narodu, ali ne samo vernicima, već svima koji žele da pronađu istinu:
– Želja mi je da onaj ko čita moje knjige pronadje zakopani biser, da pronadje istinu i Hrista, ako se uspe u tome, ako jedan čovek uspe u tome, cilj je ostvaren i nije bilo trčanja pored puta.
Posebna ljubav prema poslednjoj knjizi je očigledna i ona, kaže, podseća na ljubav prema najmlađem detetu, pogotovo ako se dete rodi u poznim godinama. Ne želi da obećava, ali misli da više na temu beseda neće pisati. Smatra da je dovoljno rekao.
Veoma je zahvalan saradnicima: Bratislavu Nikoliću i Ljubici Petković koji su radili lekturu knjige i Maksimu Kostiću koji je uradio dizajn korica. Predgovor su napisali otac Dragi Veškovac, Bratislav Nikolić i Aca Erić.
Promocija knjige očekuje se nakon Vaskrsa, a planirana je i promocija u Crnoj Gori, u Baru i Podgorici, jer kako kaže, oseća da im to duguje.
Tokom razgovora dotakli smo se i teškog društveno – političkog trenutka u kome se naša zemlja nalazi, pitali kako on gleda na to i šta bi poručio ljudima?
– Nalazimo se u jednom haotičnom stanju, mislio sam da nikada neće biti gore nego 90- tih, sada vidimo da je gore, realno je opasnije. Na svaki način se trude da razbiju ono što studenti pokušavaju da stvore i tu dolazi do podela, jer mi kao da ne možemo da živimo bez toga, ne možemo da se okupimo oko jedne ideje. Sve dok pokušavamo da zloupotrebimo sve što možemo, političari da zloupotrebljavaju crkvu tako ogoljeno i ružno, nije dobro. A ni narod ne dolazi u crkvu, malo ljudi dolazi u crkvu, nema nas u crkvi, nema nas na pričešću. Jednom je jedan iguman rekao sve je više onih koji se ispovedaju, ali je malo onih koji se kaju, i to je suština problema – objašnjava otac Ljubivoje.
Dodaje da se mi (misleći na narod) Boga sećamo samo u teškim vremenima. Navodi da treba znati da Bog ne ostavlja čoveka nikada, nego čovek Boga, te poručuje da moramo početi da volimo ljude, stvarno, iskreno, pa i neprijatelje, što je teško, ali moguće, jer, kako je rekao, ako smo deca Božja, onda smo svi deca Božja.
Otac Ljubivoje Radović vršio je pričešće kada su se u crkvi Lazarici pričestili studenti koji su na putu za Niš, prenoćili u Kruševcu. Kazao nam je da ne može da veruje da je tu decu neko nazvao teroristima:
– Sada kada su studenti bili u crkvi i pričestili se, video sam ih toga dana, oni su pokazali kakvi jesu, sa strahom i pobožnošću su prilazili da se pričeste, sa suzama u očima, ne znam kako može terorista da tako odreaguje i da pokaže meko srce kada uđe u hram – kazao je otac Ljubivoje.
Iako je sada umirovljeni sveštenik, služi u Bolničkoj crkvi Sv. Besrebrenika i čudotvoraca Kozme i Damjana u Kruševcu, nedeljom, i pričešćuje bolesnike po pozivu. Pored toga, angažovan je u obližnjim manastirima, i naravno, crkvi Lazarici, kao pomoć, jer tako želi. Ističe da je to njegov život, te da praktično sveštenik nikada ne odlazi u penziju.
Kazao nam je i da obožava šetnje na Bagdali, gde su se rodile ideje za sve njegove knjige.
Uskršnja čestitka oca Ljubivoja Radovića
Sv. Jovan Zlatousti kaže da smo svi mi spremni da dočekamo praznik Hristovog Vaskrsenja i da osetimo Vaskršnju radost.
No nekako ne želimo da sastradavamo sa Hristom, da osecamo bol i krsne muke.
Neka svim pravoslavnim vernicima Gospod da snage da prođemo svoju ličnu golgotu, da bismo sa Hristom Vaskrsli. Neka u nama vaskrsne svako dobro i neka nas ispuni ljubavlju prema Bogu i svim ljudima u svim vremenima i svim svetovima!
HRISTOS VOSKRESE!
M.M.D.