U okviru projekta “Romski ženski aktivizam u borbi protiv dečjih brakova” koji realizuje Romska ženska mreža Srbije, Udruženje građana „Romani cikna“, koje je članica te mreže, organizovalo je okrugli sto u prostorijama OŠ “Nada Popović”. Projekat je finansijski podržan od strane UN Trust Fund-a.
Okrugli sto na temu “Rani brakovi” organizovan je s ciljem da se osvetle uzroci, posledice i moguće mere za prevenciju ove pojave koja i dalje pogađa veliki broj mladih, naročito devojčica, u pojedinim delovima društva.
Na skupu su učestvovali predstavnici/e obrazovnih ustanova, institucija, policije, nevladinih organizacija, mlade aktivistkinje i žene Romkinje, žrtve ranih brakova.
Učesnici su identifikovali više faktora koji doprinose sklapanju brakova u maloletnom dobu: siromaštvo i ekonomska nesigurnost, nizak nivo obrazovanja i nedostatak informacija, rodna neravnopravnost i patrijarhalni obrasci ponašanja, nedovoljna institucionalna zaštita i slaba primena zakona.
Posledice ranih brakova su prekid školovanja, niži stepen stručne kvalifikacije, rizične trudnoće, psihički i fizički razvoj deteta, socijalnu isključenost – marginalizacija mladih devojaka.
Kao mere za prevenciju i borbu protiv ranih brakova predložena je edukacija dece, roditelja i lokalne zajednice, unapređenje međusektorske saradnje (škole, centri za socijalni rad, NVO), ekonomsko osnaživanje porodica…
Učesnici okruglog stola su se složili da rani brakovi predstavljaju ozbiljan društveni problem koji zahteva sistemski i koordinisan pristup. Istaknuta je potreba za stalnim dijalogom, većom vidljivošću problema u javnosti, kao i konkretnim aktivnostima koje će doprineti osnaživanju mladih i zaštiti njihovih prava.
Uz napomenu da dečji brakovi nisu romska tradicija, mlade Romkinje kazale su da je rana udaja u toj populaciji uglavnom posledica siromaštva i nedostatka obrazovanja:
–Neke se rano udaju zbog siromaštva, neke udaju roditelji. Ja sam se udala sa 14 godina, u mom slučaju to nije bio ugovoren brak, jednostavno sam se zaljubila. U 15. godini sam rodila prvo dete, vrlo brzo i drugo. Nažalost, taj brak je okončan i sada živim kod majke koja je takođe razvedena. Nikada ne bih savetovala devojkama da se rano udaju, to su godine kada niste sigurni da li je u pitanju prava ljubav, problem je i rano rađanje deteta, kao i to što kad se rano udate napustite školu, onda ne možete da nađete posao i nemate od čega da izdržavate decu.
Njena drugarica pak nije udata i ne planira to da učini dok ne oseti da je spremna za brak:
-U romskoj zajednici, kada imate 20 godina, smatra se da ste zakasnili za udaju. Ja to ne prihvatam, želim da pronađem posao, da nekoga stvarno zavolim pa da se udam. Ja sam imala sreće da sam od malih nogu dolazila u udruženje “Romani cikna”, tu sam dosta čula i naučila koliko je obrazovanje važno, kao i to da se ne udajemo pre vremena, samo zato što su nam roditelji “pronašli “ muža. Trudim se da isto posavetujem sve svoje drugarice.
Na okruglom stolu se moglo čuti da među Romkinjama u kruševačkom kraju ima i onih koje se udaju i postaju majke sa samo 13 godina.
–Nekada same nađu partnera, zaljube se ili žele da pobegnu od siromaštva u kome živi njihova porodica. Još uvek se, mada ređe nego ranije, dešava da ih roditelji prodaju, bio je jedan primer da je devojčica data u zamenu za krmaču. Ima i slučajeva da ih maloletne prodaju ljudima koji žive u inostranstvu, pa su tako neke mlade Romkinje završile kod dosta starijih parnera, nekada su to i invalidi ili boluju od neke bolesti gde je potrebna nega.
Aktivistkinje “Romani cikne” kažu da to udruženje konstatno radi na edukaciji mladih Romkinja i njihovih roditelja, na temu značaja obrazovanja, te posledicama ranih brakova.
-Često okupljamo mlade i njihove roditelje kako bismo im približili značaj obrazovanja. Uspeha ima, ali mora još mnogo da se radi na tome. Ono što treba da se zna je da zbog ugovorenih maloletničkih brakova većina Romkinja ostaje bez obrazovanja, a to je onda pogodan teren za nasilje u porodici i partnersko nasilje. Institucije, nažalost, i dalje ne reaguju na pravi način.
Prema rečima aktivistkinja, situacija na terenu se malo promenila, pa tako danas Romkinja ima i među vaspitačicama, zdravstevnim radnicima, pravnicama…
-Obrazovanje je ključno. Ugovoreni brakovi nisu naša tradicija, toga je ranije dosta bilo i u većinskoj populaciji, ali se kod nas zadržalo pre svega zato što smo većinom ekstremno siromašni i mnogi ne završi ni osnovnu školu. Nije isto u svim romskih naseljima na teritoriji grada Kruševca, što je naselje siromašnije, rana udaja je češća.
Podsetimo, istraživanje koje je ranije radila “Romani cikna”, na temu ranih i ugovorenih brakova u romskoj zajednici, a kojim je bilo obuhvaćeno 200 Romkinja sa teritorije grada Kruševca, pokazalo je da su ispitanice u vreme udaje u proseku imale 16 a njihovi partneri 19 i po godina, te da je među onima koje su rađale, oko 70 odsto prvo dete rodilo pre punoletstva.
Većina od tada anketiranih Romkinja živela je u vanbračnim zajednicama, a od ukupnog broja žena koje su imale bračno iskustvo, trećina se udavala od dva do osam puta.
Među onima koje su rađale pre punoletstva tri ispitanice su imale 13 godina, u 14. godini njih 12 su postale majke, dok je u 15. godini dete rodilo 25 ispitanica.
Poznavanje partnera pre udaje je kod većeg broja ispiitanica bilo kratko, od jednog do dvanaest meseci, a kao najbolje ilustracije za te kontakte, navedeni su odgovori poput “Upoznali smo se na veridbi i odmah uzeli”, Rodbina me odvela na svadbu i tamo ostavila”, “Udala sam se kad sam došla kod strica ovde u goste”…
O praksi da se većina devojaka u romskoj zajednici kupuje, četvrtina ispitanica je pristala da govori, a tim da veliki broj njih nije ni znao koliko je novca porodica dobila na ime njihove udaje.
U opisu “darova” ispitanice su isticale da je uvek u pitanju novac, do 20.000 evra, te zlato, automobili i tehnika, do odgovora da su za mladu roditelji dobili “pare, dve prasne svinje i 15 dukata”.
Većina anketiranih devojaka je obrazovanje navela kao nešto što ih u romskoj zajednici čini vrednim, a kometarišući romske običaje, oko 75 odsto ispitanica izjasnilo se da je čuvanje nevinosti dobar običaj, dok blizu 80 odsto njih smatra da su davanje para za mladu, udaja pre 16-te godine i nemogućnost da same biraju partnere, loši običaji.
Podsetimo, kampanja “Mesec romskog ženskog aktivizma”, koju zajednicki sprovode sve organizacije i inicijative Romske ženske mreže Srbije, njih 37, započeta je 8.marta.
Ova kampanja prvi put je prvi je sprovedena 2010. godine i od tada, svake godine od 8. marta do 8. aprila, članice Romske ženske mreže okupljaju se oko zajedničkog cilja- podići vidljivost Romkinja u našem društvu.
Kampanja se završava na Međunarodni dan Roma, 8. aprila. Organizacije i inicijative koje čine Romsku žensku mrežu održavaju čitav niz manifestacija i aktivnosti širom Srbije, kako u institucijama, tako i u naseljima u kojima rade.
Ove godine je Romsko ženska mreža Srbije obeležila 20 godina svog postojanja i rada.
D.P.