SLAPP postupci protiv novinara i medija, kojih je u Srbiji sve više, često imaju razorne posledice po tužene.
Izvor: Krusevacpress
Od 2008. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije – NUNS vodi Bazu napada na novinare i novinarke. U ovoj bazi se evidentiraju sve vrste ugrožavanja bezbednosti novinara i novinarki. Poslednjih nekoliko godina podaci o napadima se registraju i u regionalnoj Safejournalists bazi dok je relativno skoro pokrenuta SLAPP baza koja se bavi samo SLAPP postupcima protiv medija, novinara i aktivista.
“Postoji i posebna radna grupa koja se bavi pitanjima SLAPP-a i uključuje sve veći broj udruženja, asocijacija i pojedinačnih medija. Zašto su važne ove baze? Iako deluje da to ne pomaže rešavanju konkretnih slučajeva važno je da takav slučaj ostane zabeležen, da sutra kada neko izveštava ili se poziva na konkretnu situaciju, može da vidi šta se dešavalo, da ima na jednom mestu istoriju većeg broja slučajeva”, objašnjava pravnik u NUNS-u Rade Đurić.
U NUNS-ovoj bazi se SLAPP postupci od početka prepoznaju kao pritisci dok se u SafeJournalists bazi tretiraju kao “ostale pretnje”. Zašto se u poslednje vreme toliko govori o SLAPP postupcima?
“Zato što on ima zapravo strašne i razorne posledice! Jako često su te posledice mnogo veće nego što su to posledice konkretnih pretnji iako pretnje, same po sebi, zvuče jako teško. Na sreću, u većini tih slučajeva se prema novinarima i medijima ne dogodi ono što se preti dok su, sa druge strane, posledice samih tužbi i postupaka, veće. Tužba dalekosežno može da dovede do toga da novinar prestane da radi svoj posao, da medij prestane da postoji. Zato je važno da imamo ovakve baze jer kada nešto nije zabeleženo jako brzo zaboravljamo na pojedine slučajeve”, dodaje Đurić.
Finansijsko iscrpljivanje novinara i medija
Cilj SLAPP postupaka je da zastraše i iscrpe novinare i medije na različite načine – finansijski, psihički…Time se šalje i poruka drugim novinarima i medijima šta može da im se dogodi ukoliko odluče da kritički pišu. Uglavnom ih podnose lokalni moćnici, predstavnici vlasti a krajnji cilj im je da se potencijalne kritike suzbiju.
“Konkretne tužbe predstavljaju deo veće kapanje koja ima za cilj da taj prtisik pretvori u određeni rezultat. Cilj nije da vas pobede u postupku već da se iscrpite. Posledice su različite. Prva posledica je rušenje kredibiliteta novinara i medija. Podnošenjem tužbe automatski se stiče utisak da ta informacija nije tačna i nosi druge posedice – diskreditacija novinara i medija, pritisak na čitaoce da ne veruju novinaru”, pojašnjava Đurić.
Ukupan broj tužbi protiv novinara i medija je znatno veći od broja SLAPP tužbi. Prema podacima iz Višeg suda u Beogradu, koji je nadležan, na godišnjem nivou ima oko 700 tužbi protiv novinara i medija na osnovu Zakona o javnom informisan. Ogroman broj tih tužbi je protiv tabloidnih medija koji se ne pridržavaju Kodeksa novinara i novinarki.
Ono što zabrinjava je da se broj SLAPP tužbi povećava a da novinari manjih medija ne prijavljuju takve slučajeve svojim udruženjima.
“Samo jedan broj tužbi je protiv članova NUNS-a dok su neke protiv članova UNS-a ili NDNV-a ili drugih udruženja. Novinari to ne dele, mediji to ne dele i kao posledicu imamo to da ne znamo realan broj SLAPP tužbi. Neobaveštavanje udruženja, možda, predstavlja pokušaj da se problem reši direktno sa podnosicem tužbe. Inače, SLAPP može da znači i samu pretnju tužbom. Gleda se kroz posledicu. Isti efekat može da se postigne i ako nekome samo zapretite ako to dovede da autocenzure. Važno je da novinari reaguju na vreme, da konsultuju udruženja i u skladu sa tim da preduzmu određene mere i radnje”, priča Rade Đurić.
Svake nedelje jedno ročište
Posledice gubitka sudskih sporova su često kobne za medije.
“Posebno su posledice razorne za lokalne, male medije, za koje presuda koja iznosi 200.000, 300.000 ili 400.000 dinara znači da će morati da gase medij , da neće moći da rade. Posledice su velike i sežu od visokih troškova presuda, troškova advokata, troškova pojavljivanja na ročištima gde se onaj ko vas je tužio često ne pojavljuje. Tuženi mora svaki put da se pojavi na ročištu. Ako neko iz Leskovca, Vranja ili Kruševca mora svaki put da dolazi na suđenje u Beograd to je veliki trošak. Govorimo i o troškovima samih presuda koje kada budu donete protiv novinara ili medija i često budu razlog da novinari promisle da li više žele da se bave ovim poslom. Pored stalnog pritiska dok traje konkretan postupak, sama presuda i pravosnažnost presude može da znači prestanak rada medija”, pojašanjava Rade Đurić.
Koliko su SLAPP postupci iscrpljujući pokazuje slučaj istraživačkog portala KRIK koji trenutno ima 17 ili 18 ovakvih postupaka. Na svakom ročištu mora da se pojavi urednik i tužene novinarke. Na nedeljnom nivou imaju najmanje jedno ročište a to je ozbiljan pritisak na rad.
Pravnik NUNS-a naglašava da kod SLAPP postupaka postoji takozvana primarna i sekundarna viktimizacija.
“Sami novinari svedoče da finasijski aspekti tužbe i strah od egzistencijalne neizvesnosti stvara takvi vrstu sekundarnog pritiska da dovodi do toga novinari više strahuju od ovakvog finansijskog iscrljivanja nego od fizičkog napada. Kada ih pitate šta ih više plaši oni kažu da ih više plaši da neće biti u stanju da plate troškove. Taj pritiska vodi ozbiljnoj autocenzuri. Jedan od primera su neke novinarke KRIK-a i drugi novinari koji su jednostavno prestali da rade u Srbiji zbog tog pritiska. Imamo najmanje dva,tri takva slučaja”.
Solidarnost kolega
Đurić naglašava da je jako važno da se tužbe prijavljuju udruženjima i kolegama jer novinarska udruženja sada uspevaju, u saradnji sa organizacijama kao što su Free Press Unlimited i Article 19, da obezbede određena sredstva za plaćanje troškova advokata kao i plaćanje troškova presuda.
“Poslednja primer je slučaj Verica Marinčić. Pravovremenom akcijom uspeli da smo prikupimo određena sredstva čemu su doprineli i građani. Možda Verica uspe da plati svih sedam tužbi, ali je još važnije da ona nastavi da radi. Ako imate pristisak i jednu ili dve presude platite, doći će nove. Važna je solidarnost i da se obezbedi da se novinari osećaju sigurno”.
Po Đurićevim rečima u SLAPP postupcima od izuzetnog je značaja i pritisak na tužioce kao i na sudije koje vode procese.
“Jako je važno da tužioci dođu u žižu interesovanja javnosti, da shvate da postoje posledice podnošenja tužbi. Važno je i da se novinari solidarno pojavljuju na sudskim procesima. Sudije drugačije rada kada počnemo da se pojavljujemo na suđenju. U našem krivičnom i parničnom pravu praksa ne prepoznaje SLAPP tužbe već samo zloupotrebe procesnih ovlašćenja. Zato je važno da postoji taj nivo solidarnosti. Imate sudije, poput slučaja u kojem je Bratislav Gašić tužio KRIK, gde je sudija uspela da uputi KRIK “da mora da bude posebno obazriv kada govori o direktoru BIA” Neke sudije drugačije reaguju kada vide punu sudnicu”, govori o neohodnosti solidarnosti Rade Đurić.
On smatra da je u poslednjih nekoliko godina napravljen veliki iskorak kada je reč o pomoći novinarima i medijima u SLAPP postupcima.
“Pružaju se pravna podrška i pomoć . NUNS i druga udruženja obezbeđuju advokate, obezbeđujemo njihove troškove i nakon što se spor okonča. Trudimo se da obezbedimo sredstva iz različitih fondova što je važno za lokalne medije. Pre dve, tri godine je da podrška bila upitna sada je izvesna. Pre nekoliko godina jedva smo prepoznavali SLAPP-ove. Danas imamo i nekoliko sjajnih istraživanja i analiza što je takođe značajno”, zaključuje Rade Đurić, pravnik NUNS-a i stručnjak za SLAPP postupke.
M.P.