U kućnoj varijanti, bez gužve na putu do posla i nazad. Ovaj “san” postaje stvarnost za sve više ljudi koji se odlučuju za online poslove. Dok jedni ističu da je rad od kuće odlična prilika za uštedu vremena, drugi brinu o gubitku svakodnevne interakcije s kolegama. Da li je to cena koju treba platiti za fleksibilnost, ili je možda izolacija prednost? Razgovarali smo sa sugrađaninom koji već sedam godina radi kao frilenser.
Igor S. (35) prvi posao našao je u kol centru. Uglavnom je to bila noćna smena, ali mu to nije smetalo. Odustao je zbog loših međuljudskih odnosa u firmi, delom i zbog utrošenog vremena, jer je tada radio u Beogradu i na putu do firme menjao nekoliko prevoza. U novi posao ušao je bez većih očekivanja ali se, kako kaže, pokazalo da rad od kuće ima svojih prednosti:
–Kada si kod svoje kuće ne moraš da trpiš loše raspoloženje kolega, što je čest slučaj kod ljudi koji rade u kancelarijama ili na bilo kom drugom mestu gde imaju kontakt sa ljudi. Kao manu bih izdvojio to što zavisiš od interneta, u smislu da moraš da ulažeš u tehnologiju ako hoćeš da radiš nekoliko sati dnevno, i da uvek moraš da imaš brz internet, jer ako se desi neki kvar u problemu si.
Koje su najčešće predrasude vezane za online poslove?
– Ljudi imaju predrasude da te taj posao čini asocijalnim, što ne mora da bude tačno. To je individualna stvar, nekom to odgovara, nekome ne. Smatram da je posao posao, a ne druženje. Nekima takođe smeta to što za posao od kuće ne moraš da biraš poseban outfit, konretno meni to odgovara je mi je lakše i ne oduzima mi vreme.
Da li preferirate rad sa decom ili sa odraslima?
– Deca koja su jako mala zahtevaju dosta energije, živahnosti i dinamičnosti. Posebno mi je naporno kada imam poslednji čas u toku dana sa malim detetom, to je jako isrpljujuće. Iz tog razloga, više volim rad sa odraslima ili sa malo starijom decom.
Da li roditelji prisustvuju časovima i koliko je važna njihova uloga u tome?
– Uglavnom roditelji prisustvuju samo na prvom času, čisto da vide kakva je dinamika između profesora i učenika, a kasnije ne. U slučajevima kada su deca baš mala, roditelji su prisutni, jer deca nedovoljno znaju jezik, pa su tu da im olakšaju i pomognu.
Na koji način animirate decu za vreme časova?
– Sa malom decom je bitno da imaš igračke koje im pokazuješ za vreme časova, to jako vole. Isto tako, mimika i gestikulacija su neizostavan deo, energija i način na koji im predaješ kako bi im se održala pažnja za vreme časova.
Šta mislite o obrazovanju na daljinu?
– Ja radim sa Kinezima, pa iz mog iskustva mogu da kažem da su tamo već duže vreme popularni online časovi. Jako su disciplinovani i mislim da ko želi da se potrudi i nauči može da bude podjednako delotvorna ta online varijanta. Ima i dece koja žele da isključe kameru jer su stidljivi, pa im je to dodatno olakšanje.
Da li ste zadovoljni zaradom?
– Ne. Pogotovo u današnjiim uslovima u zemlji i svim poskupljenjima, smatram da treba da bude više plaćeno, da bi bilo dovoljno za život u Srbiji.
Imate li pravo na godišnji odmor i bolovanje?
– Imam u dogovoru sa klijentom, ali neplaćeni odmor i neplaćeno bolovanje. To je jedna od mana ovog posla. Postoji rizik i da izgubite klijenta ukoliko otkažete nekoliko časova.
S obzirom na to da ste profesor engleskog jezika, da li ste razmišljali o tome da se zaposlite u školi?
– Ne. Prosvetni radnici u našoj zemlji su maksimalno poniženi, rade jedan odgovoran posao za koji nisu adekvatno plaćeni. Danas je veliki problem i odnos učenika, ali i roditelja prema nastavnicima, nema poštovanja. Kada sam ja bio učenik, a to nije bilo baš toliko davno, sve je bilo drugačije. Deca su poštovala nastavnike, a roditelji su sarađivali sa njima.
J.P.
Foto: Pixabay