Došao je septembar, sa njim i nova školska godina, ovoga puta i naglo zahlađenje. Na svakom koraku slušamo o cenama udžbenika, školskog pribora, garderobe…Posetili smo nekoliko knjižara a i pitali roditelje koliko novca im je potrebno da opreme dete za novu školsku godinu.
Kupovina školskog pribora i ove godine je ozbiljan udar na kućni budžet. Male sveske (A5 formata) kreću se od oko 70 do 100 dinara, najjeftinije koštaju 40 dinara. Sveske većeg formata (A4) kreću se 110 do 220 dinara, neke i 300 dinara. Za komplet lenjira potrebno je izdvojiti od 165 do 400 dinara, dok drvene olovke koštaju od 15 do 150.
Zanimljivo je da Rotringova tabla koju koriste učenici arhitekture košta više od 16 000 dinara. Ukoliko je detetu potreban i novi ranac, roditelji će morati da izdvoje dodatnih tri do osam hiljada dinara. Ima i skupljih, od oko 10 000 dinara.
Spisak neophodnog školskog pribora, prema svedočenju roditelja, nije mali. Dodatni problem je garderoba koju treba kupiti, te to što nasleđivanje knjiga više nije opcija, pa se moraju kupiti i novi kompleti udžbenika.
Jelena Milutinović, majka čija je mlađa ćerka u osnovnoj školi a starija pohađa treću godinu Gimnazije, kaže da škole često menjaju izdavače i autore udžbenika, pa nasleđivanje starih knjiga od brata ili sestre više nije opcija:
–Starija ćerka je čuvala sve svoje knjige od 1. do 8. razreda jer je dobila sestru i mislili smo da će ona naslediti te knjige. Međutim, one više ne važe za mlađu ćerku, razlika između njih dve je pet godina i u međuvremenu su se autori promenili. To su apsolutno iste knjige, gradivo je isto, samo su možda neke stvari zamenjene, ali za nju smo morali da kupimo nove knjige.
Nove knjige za 6. razred koštaju čak 18. 400 dinara.
-To nije sve, kada je pošla u školu morala je da kupi i pribor za tehničko koji košta 1. 600 dinara. Da ne govorim o tome da i cipele i patike moraju da se menjaju jer njima u ovom periodu raste noga… Promenili smo patike za fizičko, gledali smo da uzmemo neke jeftine (3.500), a patike za školu su bile 10. 000. Drugu garderobu nismo kupovali, neke stvari je nasledila od sestre.
Udžbenike za stariju ćerku, kako navoodi Jelena, pronašli suna berzi koju je organizovala Gimnazija. Zahvaljujući tome, uspeli su da uštede nešto novac i da ćerki da kupe računar i da obnove garderobu:
–U Gimnaziji se održava berza i pohvalno je što je to bilo već prve nedelje, tako da je ona tamo nabavila skoro sve knjige po prihvatljivoj ceni, najskuplji udžbenik je bio 300-400 dinara. Žao mi je što nema tih berzi i za osnovce, ne bih kupovala nove knjige da neko nudi godinu dana stariji udžbenik. Na kraju školske godine uzeli smo patike koje su bile 12. 000 na sniženju, a inače su oko 17 000. Juče smo kupili laptop, nije ga imala do sad.
Dodala je i da ovo nisu finalni troškovi i da će često biti potrebno još nešto, u zavisnosti od predmeta i škole:
–Uvek ima još nečeg, osiguranje, đački dinar, nema karta iz geografije, ona je 250 dinara, verovatno će tražiti neke atlase iz istorije ili geografije, uvek se nešto dodatno traži.
Dragana Vasić, čije su ćerke učenice Ekonomske i Građevinske škole, takođe je kao problem navela promenu autora udžbenika i nemogućnost da se koriste polovne knjige:
–Postoje udžbenici koje smo morali da kupimo jer je drugi izdavač u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu i nije postojala mogućnost da se kupe polovni. Nisu mogle da naslede knjige jer se ne podudaraju ni izdavači udžbenika iz opštih predmeta, poput srpskog, matematike ili fizike. Udžbenici su nam bili oko 15. 000 po detetu, manje-više, znači oko 30 000 za njih dve. Jedna ćerka ima predmet Fotografija, za to nam je trebao fotoaparat. Za sve stručne predmete treba joj laptop. Potrebne su dobre tempere i Fabriano papir, ne može običan blok. Druga ćerka je na novom smeru u Ekonomskoj školi, oni su prva generacija i nije mogla da nađe nijedan udžbenik.
Ova majka kaže da su i u Ekonomsko-trgovinskoj i Srednjoj građevinskoj školi organizovane berze udžbenika, ali da su trajale oko pola sata, u vreme sedmog časa, pa neki učenici nisu ni mogli da dođu.
Takođe, uveden je i novi smer u Ekonomskoj školi i za njega je potrebno nabaviti potpuno nove udžbenike, a neki predmeti u stručnim školama traže i dodatni pribor. Dodatni trošak na početku nove školske godine je i garderoba:
–Navika je da se oko 1. septembra kupuju nove patike i garderoba, možda je bilo oko dvadesetak hiljada za njih dve, otprilike. Rančevi su oko 3 200, jedan smo kupili. Kupili smo za 1200 dinara i koferčić za blok, u tome moraju da čuvaju radove i tako da nose u školu. Prošle godine smo kupili manji, a sad u trećoj godini joj treba veći. Uzeli smo po šest svezaka, to nije mnogo kada je reč o sveskama, ali pošto jedna ćerka ima stručne predmete trebalo nam je dosta tih skupljih stvari.
Mira Jović, majka maturanta Gimnazije, koji je učenik specijalizovanog informatičkog odeljenja, kaže da za taj smera ne postoje zvanični udžbenici, već neke materijale dobijaju od profesora:
–Kada su u pitanju udžbenici za 4. razred Gimnazije informatičkog smera, moram da naglasim da ne postoji zvaničan komplet za sve predmete, jer za većinu stručnih informatičkih predmeta još uvek nisu objavljeni zvanični udžbenici. Za pojedine predmete, poput biologije, kombinuje se više različitih udžbenika kako bi se pokrio nastavni program. Nas su neophodni udžbenici po preporuci predmetnih profesora koštali oko 10 000 dinara, radi se o novim udžbenicima.
Iako se u Gimnaziji svake godine organizuje berza polovnih udžbenika, najteže je pronaći knjige za 4. godinu jer, kako objašnjava ova majka, budući brucoši, a bivši maturanti ili nisu informisani o održavanju berze, ili su udžbenike nekom prosledili ili prodali odmah nakon mature:
–Što se tiče ostalih razreda, ponuda udžbenika na berzi ove godine je bila veoma dobra, mada je za neke predmete promenjen izdavač u odnosu na prethodne godine, te su udžbenike morali da potraže u knjižarama. Pohvalila bih profesore Gimnazije koji se trude da učenicima obezbede neophodne materijale za učenje kada gradivo koje se obrađuje nije pokriveno udžbenikom i ne insistiraju na kupovini više različitih udžbenika.
Navodi i to da su ih sveske, pribor i oprema ove godine koštali oko 5 000 dinara jer im je nešto preteklo i od prethodne godine, pa su uglavnom nabavaljali sveske, olovke, grafite, vežbanke, oprema za fizičko…
–Što se tiče garderobe i obuće, za obnovu nam je bilo potrebno između 20 000 – 25. 000 din jer su nam bile neophodne nove patike, majice i duksevi koji su ujedno i priprema za predstojeću matursku ekskurziju koja je planirana za početak oktobra.
Tokom prethodnih 5-6 meseci kućni budžet ove porodice, bio je opterećen i isplatom 7 rata ekskurzije čija je ukupna cena 46. 800 dinara:
-Reč je o petodnevnoj ekskurziji u Italiji, koja obuhvata 4 polupansiona, te je neophodno učenicima poslati novac i za dnevne troškove i ono što zovemo „za ne daj Bože“, a što po mom mišljenju, iznosi bar 200 evra. Naravno, neko će reći da ekskurzija nije obavezna, ali je nešto lepo što se pamti do kraja života, prilika za druženje, upoznavanje različitih kulturno-istorijskuh nasleđa, umetničkih dela i slično- kaže Mira Jović.
Razgovori koje smo obavili ukazuju da roditelji izdvajaju od 40 do 50 hiljada dinara kako bi svojim školarcima obezbedili adekvatan polazak i boravak u školi. Srećom, nastavnici i profesori razumeju koliko je svaka školska godina izdatak za roditelje, pa ne insistiraju na dodatnom priboru ili udžbeniku. Grad ili škole pojedinačno mogli bi da pomognu u nabavci udžbenika, kako bi polazak u školu bio manji pritisak za kućni budžet, a manje stresno iskustvo i za roditelje i decu.
Filip Farkaš
Foto: pixabay, Odjek