Iako nema more Kruševac je u 2024. godine imao srednju letnju temperaturu od 25,2 stepena, koliko su te godine imala, na primer, letovališta Paralija u Grčkoj i Tivat u Crnoj Gori. Kruševac je, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, tokom poslednjih skoro sto godina, odnosno od 1930. do 2024. godine, zabeležio porast temperature za 1,4 °C.
Da se klima ubrzano menja potvrđuje i podatak da Kruševac, posmatrajući pomenuti period, ima srednju godišnju temperaturu vazduha od 11,4 °C, ali da je srednja temperatura poslednje tri decenije u Kruševcu bila 11,9 stepeni celzijusa.
Zimske temperature rastu brže od letnjih, 2,4 °C prema 1,6 °C. U poslednjoj deceniji Kruševac se suočava sa učestalijim toplotnim talasima, naročito tokom juna, jula i avgusta, praćenim jakim sušama (2015, 2022, 2024, 2025), smanjenjem zimskih padavina i produženim sušnim epizodama u proleće i leto i povremenim ekstremnim dnevnim padavinama.
Podaci RHMZO pokazuju da je u Srbiji, u poslednje tri decenije (1991-2020) srednja mesečna temperatura vazduha bila 11,1 stepena Celzijusa, što je za 0,8 stepeni niži prosek temperature od kruševačkog. U istom periodu srednja maksimalna temperatura vazduha je u Srbiji bila 16,8°C, dok je u Kruševcu bila 18°C. Srednja minimalna temperatura je u Srbiji tada bila 6°C, a u Kruševcu 6,3°C. Još višu prosečnu temperaturu u tom periodu beleži Niš, gde je srednja mesečna temperatura bila 12,4 °C, srednja maksimalna 18,6 °C, a srednja minimalna 7,1°C.
Apsolutni dnevni maksimum temperature vazduha u Kruševcu zabeležen je 26. jula ove godine, 44,0 °C, a minimum je bio -30,0 °C, 7. januara 1947. godine.
Najtoplija godina je bila 2024. kada je srednja temperatura vazduha iznosila 14,2 °C, a najhladnija 1940. godina sa 9,2 °C.
Najtoplije leto u Kruševcu bilo je 2024. godine, a imalo je srednju temperaturu vazduha od 25,2 °C, dok je najhladnije bilo 1976. godine sa 18,3 °C. Prosečna letnja temperatura vazduha iznosi 21,1°C. Srednja zimska temperatura vazduha je 1,2 °C. Najhladnija zima je bila 1954. godine kada je srednja zimska temperatura vazduha iznosila -4,9 °C, a najtoplija 2024. godine sa 5,6 °C.
– Kruševac je tokom gotovo jednog veka zabeležio jasan trend zagrevanja. Godišnja temperatura porasla je za oko 1,4 °C, što je u skladu sa globalnim i nacionalnim trendovima. Zimske temperature rastu brže od letnjih (2,4 °C prema 1,6 °C), što ukazuje na blaže zime i kraće periode sa hladnim talasima. Ekstremno tople godine, poput 2024-te, postaju sve učestalije, a apsolutni maksimum od 44,0 °C, zabeležen ove godine, svedoči o sve izraženijim toplotnim talasima. Istovremeno, padavine su neujednačene: godine sa deficitom, poput 2000-te i obilnim padavinama, poput 2016, 2025., potvrđuju porast klimatske varijabilnosti – naveo je za Odjek Goran Pejanovic, iz sektora Nacionalnog klimatskog centra RHMZ-a.
Podaci pokazuju da se u periodu od 2015. do 2025. godine Kruševac suočava sa učestalijim toplotnim talasima, naročito tokom juna, jula i avgusta, praćenim jakim sušama (2015, 2022, 2024, 2025), smanjenjem zimskih padavina i produženim sušnim epizodama u proleće i leto i povremenim ekstremnim dnevnim padavinama (rekord 68,6 mm u oktobru 2025).
– Usled toplijih zima i viših temperatura u ranom proleću i ranijeg početka vegetacije, uočava se problem sa kasnim martovskim i ranim aprilskim mrazem koji šteti poljoprivrednim kulturama. Ovi obrasci utiču na poljoprivredu, vodne resurse i zdravlje stanovništva – zaključuje Pejanović.
Podaci RHMZO pokazuju i da je srednja godišnja količina padavina u Kruševcu za ceo period rada meteorološke stanice u našem gradu (skoro 100 godina), iznosi 653,9 mm. Najveća količina padavina tokom jedne godine je zabeležena 1955. godine, 1105,1 mm, dok je najmanja registrovana 2000. godine, 385,1 mm.
Prosečno, najkišniji meseci su maj i jun, dok je najsušniji februar.
Najviša dnevna količina padavina u celoj istoriji merenja u Kruševcu iznosi 81,9 mm, a zabeležena je 19. juna 1956. godine. U Kruševcu je, takođe, 3. oktobra 2025. godine izmereno 68,6 mm padavina čime je prevaziđen apsolutni dnevni maksimum količine padavina za oktobar od 39,5 mm koliko je zabeleženo 13. oktobra 2009. godine.
Prema navodima RHMZ, globalno, temperatura vazduha i temperatura na površini svetskog okeana je porasla za više od jednog stepena u poslednjih stotinak godina, a u Evropi još i više. Svi klimatski modeli, objašnjava Pejanović, baziraju se na promeni koncentracija gasova sa efektom staklene bašte kao što su CO₂, CH₄, vodena para. Prema scenariju koji podrazumeva stabilizacija emisija do kraja 21. veka očekuje se: porast prosečne temperature do kraja veka za dodatnih 1,5 do 2,5 °C u odnosu na period 1971–2000, potom blagi pad godišnjih padavina, ali sa izraženim sezonskim kontrastima – više padavina zimi, manje leti te pogoršanje sušnih uslova, naročito tokom vegetacionog perioda (maj–avgust) i povećanu učestalost ekstremnih vremenskih događaja: toplotnih talasa, suša, šumskih požara, takođe i intenzivnih pljuskova.
Ako se ništa u svetu ne preduzme u pogledu smanjivanja emisije gasova sa efektom staklene bašte, dodaje Pejanović, zagrevanje bi čak moglo dostići plus 4 °C do kraja veka, što bi značajno uvećalo rizik od suša i toplotnih stresova i to ukazuje na potrebu za lokalnim merama adaptacije u poljoprivredi, vodoprivredi i urbanom planiranju.
J.B.