Da mladih nema u parlamentu ali i da je podrška ovoj starosnoj kategoriji generalno deklarativna, da sa 88 poslanica, koliko ih je trenutno u parlamentu, nije ispunjena zakonska kvota od 40 odsto, te da osim što ih je manje, ženama nedostaje i veća solidarnost i uključenost u rad parlamenta, čulo se na godišnjoj konferenciji platforme „Moj poslanik“, organizovanoj u Nišu. Predstavljeni su i rezultati praćenja rada poslanika i poslanica sa juga i istoka Srbije, Rasinskog i Raškog okruga, te dodeljena priznanja najaktivnijima. Projekat koji niški Proaktiv sprovodi u saradnji sa Edukativnim centrom Kruševac, Timočkim omladinskim centrom iz Zaječara i organizacijom Urban in iz Novog Pazara, a finasira NED (National Endowment for Democracy) realizuje se od 2016. godine.
Nagrada „Moj poslanik“ koju je ustanovio Proaktiv, za Rasinski okrug pripala je Srđanu Milivojeviću (Demokratska stranka, Kruševac), za jug Srbije Tamari Milenković Kerković ( Dveri, Niš), za istok Srbije Radovanu Arežini (Socijalistička partija Srbije, Kladovo), dok je za Raški okrug priznanje za najaktivnijeg poslanika pripalo Jahji Fehratoviću (Stranka pravde i pomirenja), Novi Pazar.
Projekat „ Moj poslanik“ inače ima za cilj unapređenje komunikacije između građana i izabranih narodnih poslanika, a kako je naveo Nenad Stojanović, programski direktor Proaktiva, ovaj portal naterao je poslanike da budu aktivniji, da shvate da su u parlamentu zbog ljudi koji su ih birali i da tamo treba da zastupaju stavove građana iz svojih regiona.
–Od 47 poslanika i poslanica iz dela Srbije koji prati ovaj projekat, čak 10 njih nijednom nije uzelo reč. Mi onda izbacimo spisak tih neaktivnih poslanika a onda je na medijima da provere zašto je to tako. U prošlom sazivu imali smo poslanika koji se nije javio za reč 386 dana. Nakon naše objave, u narednih mesec dana javio se 11 puta- kazao je Stojanović, dodajući kao važno i to da među poslanicima iz pomenutog dela Srbije nema nijednog koji je mlađi od 30 godina.
PoslanicaTamara Milenković Kerković koja se od avgusta 2022. godine do danas za reč javila 121 put i time ponela titulu najaktivnije od svih predstavnica sa juga Srbije, kazala je da u parlament nije ušla zbog kvota ali da one jesu važne kako zbog tema koje žene pokreću u parlamentu, tako i zbog osnaživanja i ohrabrivanja drugih žena da se uključe u javni život. S druge strane, ova poslanica smatra da žene nisu dovoljno uključene, aktivne i solidarne.
Milenković Kerković je iznela svoj stav i o rodno senzitivnom jeziku, istakavši da se ona tome protivi i da sebe kaže da je „poslanik“ a ne „poslanica“, da je žena pre svega biće koje donosi život na svet, te da priznaje pol ali ne i rod. Na ovakav stav poslanice bilo je neslaganja pojedinih učenika/ca pa se, između ostalog, moglo čuti da je žena žena i pre nego što postane majka, da nepostojanje rodno senzitivnog jezika donosi nepravilnosti u našem jeziku poput „poslanik koji je kazala“…
Govoreći o Ženskoj solidarnosti, jednoj od dve teme drugog panela na konferenciji platforme „Moj poslanik“, Bojan Klačar (CESID) istakao je da zakonom predviđena kvota za broj poslanica u parlamentu u praksi ne funkciniše jer, kako je objasnio, poslanicu koja ode sa te funkcije ne zameni žena već prvi sledeći kandidat na listi, što obično bude muškarac.
Kačar je kazao da iako generalno nije podržavalac kvota, smatra da rodne kvote treba podržati, pre svega zbog socijalnih i kulturoloških promena.
–Prisustvom žena u parlamentu otvaraju se neke nove važne teme, simbolika parlamenta sa 40 odsto žena je snažna poruka onima koji u tom momentu nemaju moć da donesu neku odluku. Žene koje to gledaju indirektno se osnažuju da pokrenu neke procese, makar u svom privatnom životu- ocenio je Kačar.
Snežana Jakovljević, aktivistkinja Udružena žena „Peščanik“, istakla je da su o položaju žena, ženskim pravima i rodnoj ravnopravnosti mora mnogo više i češće razgovarati.
-U skandinavskim zemljama, koje svi ističemo zbog dostignuća u oblasti rodne ravnopravnosti, ta tema je i dalje kontinuirano u fokusu i zvaničnika i javnosti. Nema važnih i manje važnih stvari kada je reč o ravnopravnosti. Jedno ne isključuje drugo. Stanje porodilišta je važno ali su važni i rodno senzitivni jezik, na primer i kvote o kojima je gospodin Klačar govorio.
Na panelu sa temom „Mladi u parlamentu“, koji su vodili Miljana Pejić (KOMS), Vukašin Grozdanović (OPENS) i Sanja Stevanović (mlada političarka) rečeno je da mladi u Srbiji imaju lični stav o politici ali da ne žele da se uključuju u rad političkih stranaka jer, kako su pokazala istraživanja, nemaju poverenja u političare i mišljenja su da su „svi isti“.
Panelisti su naveli da se dosta ulaže i programe uključivanja mladih u društveni i politički život ali da je u praksi ta podrška uglavnom deklarativna, da mladi i dalje ne učestvuju u donošenju odluka, te da su njihova angažovanja uglavnom volonterska i mahom se svode na lepljenje plakata.
Savet za mlade, prema mišljenju učesnika, trenutno je najbolji mehanizam za učešće ove kategorije u društvenom i političkom životu. Kao tri ključna zakona za mlade, nevedni su Zakon o radnim pravima, Zakon o mladima i zakon o volontiranju, za čije je izmene inicijativu pokrenula Krovna organizacija mladih Srbije.
Inače, u susret pomenutoj konferenciji završena je ažurirana verzija platforme „Moj poslanik“ koja treba da omogući da građani i građanke jednostavnije pristupaju platformi te postave pitanje poslaniku ili poslanici sa svog područja.
Foto: Proaktiv
D. P.