– Imao sam učenicu čiji je uspeh u osnovnoj školi bio takav da nikada ne bi mogla da upiše Medicinsku školu. Dok su deca odlikaši za bod ili dva izgubila priliku da isti taj smer pohađaju u državnoj školi, ona ga je upisala u privatnoj. Čak i da je kvalitet nastave isti pa i bolji u privatnim školama, a ne znamo da li je, postavlja se pitanje kapaciteta devojčice za obrazovni profil koji se smatra jednim od težih – kazao je za portal Odjek jedan kruševački nastavnik.
Iako su državne i privatne srednje škole pred zakonom ravnopravne, mnogi profesori i nastavnici, još uvek su skeptični.
– Privatne srednje škole su novina o kojoj nemam nikakvo direktno ili posredno iskustvo, ali imam veliku skepsu, sudeći po fakultetima koji su već dugo u našem školskom sistemu. Smatram, a voleo bih da sam u krivu, da su privatne srednje škole, kao i privatni fakulteti stvoreni za dobijanje diploma sa mnogo manje rada. Privatni fakulteti su legalizacija kupovine diploma, dakle korupcije, i devalvirali su visoko školstvo u Srbiji. Privatne srednje škole su, sudeći po ovom iskustvu, na istom tragu – kaže Branimir Šoškić, profesor istorije.
Narušen osnovni postulat demoraktije
Profesor Branimir Šoškić smatra da „postoji konačno i nešto duboko nepravedno i nedemokratsko u postojanju privatnog školstva, sa nepostojećim kriterijumima i standardima“:
– Čak i da je kvalitetno, a mislim da nije, ono nije dostupno siromašnim đacima, čime je narušen osnovni postulat demokratije – jednakih šansi za svu decu i napredovanja prema sposobnostima.
Kaže da je klasa novih bogataša u Srbiji stvorila sistem koji može u potpunosti da kontroliše i kupi ako je potrebno, jer im je novac najmanji problem.
– Neka se sirotinja muči sa principijelnim profesorima koji ocene ne poklanjaju, već traže rad, rezultate i znanje. Sreća u ovoj mračnoj priči o prosveti je što na nivou osnovnog i srednjeg školstva i dalje dominiraju državne škole i što će svako ko želi dobro svom detetu u smislu intelektualnog i socijalnog razvoja, svoje dete upisati u državnu školu, čak i ako ima para da plati privatnu školu.
Diploma im važnija od znanja?
Da škole ipak ne treba apriori deliti na dobre i loše, smatra Dušanka Milosavljević, profesorka srpskog jezika i književnosti.
– Ne treba ih deliti na privatne i na državne, već na dobre i loše. Ako se u nekoj školi stvarno kvalitetno uči, ako se razvijaju sposobnosti deteta i teži ka otkrivanju one ,,najbolje verzije” učenika i čoveka, onda čestitam toj školi, nastavnicima i učenicima. Nažalost, neke vrlo opasne i ružne stvari uzele su maha u našem obrazovanju. Nikada kao sada nije izneverena ona jednostavna i velika misao: učimo za znanje, a ne za ocenu. Danas je to obrnuto: idemo u školu ne radi znanja, već radi ocene, diplome. Učenici su tu manje krivi od nastavnika i roditelja.
Ova profesorka smatra da prosečan ili loš uspeh učenika u osnovnoj školi, ne isključuje mogućnost da će on ostvariti dobre rezultate u srednjoj.
– Nije to loše što se učenici koji nemaju dovoljno visok prosek ocena u osnovnoj školi upisuju u neke privatne škole. Tako u Kruševcu od pre par godina učenici imaju mogućnost da upišu privatnu srednju medicinsku školu. Ako tamo steknu potrebna znanja i veštine, odlično!
Kao problem, pak, Milosavljevićka vidi ono što sledi nakon završetka školovanja:
– Ono što na kraju svemu oduzima smisao je partijsko zapošljavanje. Takva praksa odvraća učenike od učenja i prave borbe za znanje. Oni vrlo dobro znaju da im u današnjem društvu stečenu diplomu overava partijska knjižica. Teško se ogrešujemo o učenike koji su pravim znanjem, trudom i radom došli do svojih diploma, terajući ih da mole i ponižavaju se da bi došli do posla. Prednost pri zapošljavanju često imaju i ,,prekvalifikovani” kadrovi koji nisu stvarno kvalifikovani za svoj posao.
Privatne škole u ekspanziji
Prema podaci Republičkog zavoda sa statistiku, u školskoj 2023/24. godini od ukupno 439 redovnih srednjih škola u Srbiji, 49 su privatne. Od ukupno 225.423 učenika, koliko ih trenutno pohađa srednju školu, u privatnim je 2,2 odsto. Privatne škole većinom pohađaju deca sa severa zemlje (58,4 odsto), a najmanje sa juga, gde je u te škole upisano 14,9 odsto ukupnog broja srednjoškolaca koji pohađaju privatne škole.
–Ekspanzija je privatnih škola u Srbiji. Osim Beograda, sada ih je sve više u unutrašnjosti. Suviše je rano govoriti o njihovoj efikasnosti, nema univerzalnog odgovora na ovo pitanje. Ove škole upisuju đaci koji smatraju da će dobiti kvalitetnije obrazovanje u odnosu na državne, ali to često nije slučaj. Imamo i slučajeve da nam odeljenja (medicinske, IT struke) u privatnim školama upisuju deca koja to ne zaslužuju svojim uspehom iz osnovnih škola. U procesu bodovanja za upis u državne škole bili bi daleko ispod liste za prijem – kaže Dobrivoje Marjanović, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Nudimo kvaliteno obrazovanje, tvrde u privatnim školama
„Ušće“, za sada jedina privatna srednja škola u Kruševcu, ove školske godine je upisala drugu generaciju srednjoškolaca. Odgovor na pitanje koliko su učenika upisali u prošloj, a koliko u ovoj školskoj godini, nismo dobili, odnosno, rečeno nam je da je „veliki broj učenika upisan u predupisnom roku i primetno je veliko interesovanje dece za upis u tu školu“.
Škola ima upisana tri odeljenja u smerovima: medicinska sestra – tehničar, fizioterapeutski tehničar i odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku (gimnazija). Od naredne školske godine, kako navode, u planu je još jedno odeljenje – farmaceutski tehničar.
Kao prednost škole, između ostalog, navode nastavu organizovanu u malim grupama, vannastavne aktivnosti kulturnog sadržaja, dodatnu, dopunsku i pripremnu nastavu, razne sekcije, učešće na takmičenjima, odnos međusobnog uvažavanja i poštovanja, kadrovske potencijale, gostujuće predavače i stručne saradnike, savremeno opremljen prostor, korišćenje savremenih informacionih tehnologija, laboratoriju, kreativne radionica, tematske učionice.
Vladanje osnovni kriterijum za upis
Na pitanje koji su kriterijumi za upis u srednju školu „Ušće“, rečeno nam je da se posebno vodi računa o ponašanju učenika, što može biti presudno da učenik ne bude upisan u tu školu.
– Već pri upisu obavlja se inicijalni razgovor, na kome se, pored ocene iz vladanja iz osnovne škole, može uočiti potencijalni problem sa disciplinom, te u skladu sa tim od početka napraviti strategija praćenja i reagovanja, ili čak, kao krajnja mera, doneti odluka da se takav učenik ne upiše – navode u toj školi, uz napomenu da pored ove prednosti, kao dodatnu mogu da navedu i školarinu koja, za razliku od državnih škola, kako su naveli „obuhvata mnogo više – kvalitetnu nastavu i sveobuhvatnu brigu o obrazovanju deteta, bez dodatnih, skrivenih troškova“.
Podatak o tome koliko košta školarina nismo dobili, mada na sajtu te škole stoji da ona iznosi 1.900 evra za školsku godinu, kao ni podatak o tome koliko je prosvetnih radnika angažovano u toj školi.
Šta kažu roditelji i deca
Marketa, majka trogodišnjeg dečaka, kaže da svoje dete, kad za to dođe vreme, sigurno neće upisati u privatnu srednju školu:
– Onog trenutka kada upišete dete u privatnu školu, vi ste mu zapravo dali priliku da bez puno rada i truda može da dobije dobru ocenu. Ja to ne želim, hoću da moje dete uči, da ima znanje, da zna da ocenu mora da zaradi trudom i radom, a ne novcem, a to će pre da postigne u državnoj školi.
Sasvim suprotno mišljenje ima majka S. A. čiji je sin trenutno u srednjoj školi.
– Da imam novca, sigurno bih upisala dete u privatnu srednju školu. Za ove tri godine, naplaćala sam se privatnih časova, jer profesori u školi nemaju dovoljno vremena da se posvete svakom detetu pojedinačno. Ne krivim ih, u odeljenjima je dosta dece, ali se na taj način zapostavljaju talentovana deca i ona koja teže savladavaju gradivo. Mišljenja sam da dete koje hoće da uči, učiće i ovde i onde, s tim da u privatnoj školi može da dobije veću pažnju.
Luka K. je srednjoškolac, pohađa državnu školu i smatra da je ona ipak bolja.
– Ne poznajem nikoga ko pohađa privatnu školu. Ne treba imati predrasude, ali smatram da je državna škola kvalitenija i više priznata. Nemaju svi novca za privatne škole, pa je zbog toga to i elitna stvar.
Marija trenutno studira medicinu. Iako u njeno vreme nisu bile aktuelne privatne srednje škole, ona im ipak daje prednost.
– Ne znam kako je u privatnim srednjim školama, ali kada bih imala mogućnosti, studirala bih na privatnom fakultetu jer, prema iskustvima mojih drugarica, zabluda je da se tamo ništa ne uči. Od njih sam saznala da je nastavni program koncipiran tako da se podržava kritičko mišljenje, da se usvajaju neke veštine, poput socijalnih ili kreativnih, čemu svakako doprinose i manje grupe učenika kojima profesori mogu da se posvete. Ogromna prednost, prema mom mišljenju je i manjak stresa koji učenici doživljavaju u privatnim školama u odnosnu na državne, rasterećeniji su u tom smislu. Svako ko ima dovoljno interesovanja i želje, može da izvuče maksimum od svakog fakulteta, odnosno, srednje škole.
Sugrađanka D.S. zamerku ima na veštine i znanja prekvalifikovanih kadrova.
– Te prekvalifikacije, to vam je isto što i privatne srednje škole i fakulteti, pretrčiš kroz gradivo samo reda radi, nema znanja, nema prakse. Primer su laboranti, medicinske sestre, oni koji su se prekvalifikovali, moje lično iskustvo je da ne znaju ni iglu da ubodu ni pritisak da izmere, a kamoli nešto više od toga. To je opasno. Zbog toga sam isključivo za redovno školstvo i državne škole i fakultete, tu se još uvek zna neki red, koliko toliko. Ako nisi naučio, „padneš“ godinu i ponovo učiš dok ne naučiš. Teško da će dete izgubiti godinu ako je roditelj debelo platio školarinu – zaključuje ova sugrađanka.
D. Pavlović
Foto: privtana arhiva, pixabay