Sa štetnim uticajem po zdravlje PM 10 i PM 2,5 čestica, građani/ke su delimično upoznati, ali većina ne zna da se u našem gradu meri koncentarcija tih čestica u vazduhu. Sugrađani/ke pretpostavljaju, kako navode, da te čestice imaju neke veze sa jakim i neprijatnim mirisom koji se godinama, u zimskim mesecima oseća, u određenim delovima Kruševca. Nadležni kažu da su građani putem medija informisani o započetom monitoringu, a da su informacije o rezultati merenja dostupni na gradskom sajtu. Međutim, ti podaci su vidljivi tek nakon isteka tekućeg meseca, što znači da zapravo, nemamo informaciju onda kada je aktuelna.
Merenja koncentracije PM 10 čestica u vazduhu na teritoriji Kruševca, koje vrši Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, pokazuju da su u periodu od samo četiri mesecaprekoračenja graničnih vrednosti PM čestica zabeležena u toku čak 55 dana, što je za 20 dana više nego što je dozvoljeno tokom cele kalendarske godine.
Takođe, u prvih pet meseci, tačnije, u periodu od 23. decembra prošle godine (kada se i započelo sa ovim analizama u Kruševcu) do 1. juna ove godine, zabeležena su prekoračenja i PM 2,5 čestica. Njihova koncentracija se tokom februara kretala do čak 180,4 μg/m3, a prema navodima Instituta za rudarstvo i metalirgiju Bor u toku kalendarske godine propisana cilјna vrednost je 25 μg/m3.
U Gradskoj upravi portalu Odjek.rs je rečeno da su građani o merenju koncentarcije PM 10 i PM 2,5, informisani putem medija, a da se rezulati tih merenja nalaze na sajtu Grada Kruševca.
S obzirom na to da većina građana ne zna da se ta merenja uopšte vrše u našem gradu, očigledno je da vest o započeti merenjima (monitoringu) nije dobila dovoljnu medijsku pažnju. Na pitanje na koji način se građani mogu detaljno informisati o zagađenju na dnevnom nivou (što je posebno važno za građane/ke sa opstruktivnim bolestima pluća, kardiovaskularnim i drugim obolenjima), nadležni kažu da su te informacije dostupne na gradskom sajtu.
Ukoliko izuzmemo činjenicu da postoje sugrađani/ke koji ne posećuje sajt Grada, ostaje problem što pomenuti podaci nisu transparenti, nema ih na početnoj strani sajta, iako se menjaju na dnevnom nivou.
Naime, da bi neko došao do informacije, potrebno je više „klikova“- najpre treba ući u dokumenta, potražiti onaj koji se odnosi na životnu sredinu, potom na dokument „vazduh“ pa u pojedinačne izveštaje po godinama i mesecima.
Osim što je ovakav put do informacije težak za one sa nedovoljnim „kompjuterskim veštinama“, ono što se u tim dokumentima može videti, kao informacija koja je važna građanima, je neupotrebljivo. Rezultati merenja se unose tek nakon što se završi mesec, što nema nikakav značaj ukoliko želite da se zaštitite u periodu kada se beleže prekoračenja. Konkretno, zaključno sa 15. novembrom, još uvek nisu bili objavljeni rezultati za oktobar. Ovde treba imati u vidu i to da, prema Zakonu o zaštiti vazduha, postoji obaveza obaveštavanja javnsoti u slučaju prekoračenja koncentracija utvrđenim ovim zakonom ili koncentracija pojedine zagađujuće materije opasne po zdravlje ljudi.
S druge strane, rezultati merenja svakako mogu da posluže Gradu u cilju preduzimanja mera u sprečavanju aerozagađenja. U Gradskoj upravi kažu da jeste bilo prekoračenja u zimskom periodu, da je zaključak do koga su došli da su glavni zagađivači fosilna goriva, te da u cilju smanjenja zagađenja grad subvencioniše zamenu kotlova na drvo i ugalj, kotlovima na gas. Pronašli smo podatak da je kroz Projekat energetske efikasnosti u ovoj godini ukupno zamenjeno 19 kotlova.
Na pitanje na osnovu čega je odlučeno da se merenje vrši samo na Trgu Kosturnica, nadležni objašnjavaju da je „Trg Kosturnica lokacija koja je u gradskom jezgru, blizu je naseljeno mesto sa kucama i postoji frekventan sobracaj“. Objašnjenja nema zbog čega ne postoji merno mesto, na primer, u industrijskoj zoni. Na pitanje da li je u planu postavljanje merača na još nekoj lokaciji u gradu, dobili smo kratak odgovor „verovatno, zavisiće od rezultata na godišnjem novou“.
Čak i da izuzmemo „subjektivi“ osećaj građana/ki da ih već nekoliko godina u zimskim mesecima „nešto u vazduhu davi“ ( o čemu su se građani u velikom broju izjašnjavali na društvenim mrežama), da već prepoznatljiv neprijatan miris u večernjim satima ulazi u hodnike zgrada i stanove, te da se sve to ponajmanje oseća baš na lokaciji na kojoj je merač (najintenzivniji mirisi, prema svedočenju građana/ki su u Staroj čaršiji i delom u Kosovskoj ulici), jasno je da naš grad ima veliki problem sa zagađenjem. Naime, baš na toj lokaciji gde mnogo manje „smrdi“, a na kojoj je postavljen merač, rezulati pokazuju značajna prekoračenja.
Podsećamo, lokalne samouprave imaju zakonsku obavezu da prate zagađenost, obaveštavaju stanovništvo o rezultatima, prave planove i primenjuju mere za poboljšanje, onda kada su dozvoljene granice premašene. Ipak, podaci koje građani/ke dobijaju nisu dovoljno transparentni, a analize nedovoljno razumljive prosečnom građaninu/ki.
Koliki su opasne PM 10 i PM2,5 čestice?
PM čestice predstavljaju prašinu manju od 10 mikrona i mešavina su čvrstih čestica dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, nikla, arsena i kadmijuma.
Nastaju kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije. Uz PM 10 uvek idu i PM 2,5 čestice, koje su sitnije i lakše dospevaju u organizam, a toliko su male da se mogu videti samo pomoću mikroskopa.
PM čestice prodiru u organizam kroz disajni sistem i mogu ući i u krvotok, pa ako se udahnu skraćuju dah i mogu izazvati osećaj gušenja i napad astme.
U slučaju veće koncentracije i dugotrajne izloženosti mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, posebno kod ljudi sa kardiovaskularnim bolestima i ostruktivnim bolestima pluća.
U najugroženije kategorije stanovništva spadaju deca i starija lica.