Neki će godinu koja je za nama pamtiti po ličnim uspesima, neki po putovanjima, po ljubavi, ali i odlasku dragih ljudi… Van ličnost konteksta, većina anketiranih sugrađana/ki, godinu koja je iza nas vidi kao turbulentnu, tešku, tužnu…
Da 2024. godinu nema po čemu lepom da pamti, kaže S.T. (62):
–Pamtiću je po inflaciji, po nestanku male Danke Ilić koja je već zaboravljena – slučaj zvanično rešen još u prvih dva-tri dana, još uvek ništa nije rešeno i već je zaboravljeno, po borbi protiv Rio Tinta, po nemogućnosti dobijanja istine o bilo čemu, novinarstvu koje je više ne postoji (čast izuzecima ), prisluškivanju časnih novinara i aktivista, gubljenju radnih mesta, nepostojanju opozicije i naravno po padu nadstrešnice i stradalih 15 žrtava, borbi studenata za istinu, pravo i pravdu, pokušajima da se ugase studentske demonstracije, prevremeni školski raspust, hapšenja, prebijanja uhapšenih od strane pripadnika MUP-a… Ne mogu pobrojati sve. Ovo je samo na “prvu loptu” što bi se žargonski reklo.
I sugrađanka Z.D.K. (62) mišljenja je da je ovo bila jedna teška godina, ali će je ipak pamti i po nekim lepim stvarima.
-Proteklu godinu ću pamtiti po putovanjima. Započela sam je u Solunu završila u Londonu, u međuvremenu bila na mnogim, potpuno očaravajućim mestima u Bugarskoj, Grčkoj, Crnoj Gori, Malti, Tunisu… Druga strana medalje je zatvaranje Kuće Simića u maju. To mi je jedan od najlošijih trenutaka u poslovnoj sferi života. Van ličnog konteksta, ovo je bila jedna tužna, ratna godina za čovečanstvo i volela bih da se ne ponovi. Nikada.
Sugrađanina Miloša Dimića (39) takođe rastužuju tragični događaji kojih je bilo u ovoj godini, a snagu pronalazi u svojoj porodici:
–Ova godina je ponela težinu kao čitava decenija, toliko je dešavanja na dnevnom nivou, na žalost, dosta i tragičnih događaja, smutnji, nedoumica i podela među nama, što nas sprečava da se složimo i ujedinimo u duhovnoj borbi jer pravoslavni Srbi i jesu (trebalo bi da budu) Hristovi ratnici koji ištu najpre Carstvo Božje i pravdu Njegovu. Imajući to na umu i u srcu, uzdam se u milost Božju i saznanje da Svedržitelj odlučuje o nama i o čitavom svetu, a ne prolazni moćnici koji imaju trenutnu vlast. Na ličnom planu, ova godina je bila plodonosna na polju duhovne poezije koju pišem, objavio sam nove pesmarice i na kraju godine priredio zbirku pesama u čast Svetog Patrijarha Pavla. U porodici dobijam prekopotrebnu podršku, radost i utehu, kao i motivaciju da idem napred.
Učiteljica Dragana Stevović (58) kaže da je 2024. bila teška, ali da su joj mladi dali nadu da će biti bolje:
-Jedna turbulentna, stresna i teška godina, koja izgleda kao tunel, ali na kraju se ipak nazire sve jača svetlost. To su naši mladi koje podržavam svim srcem. Želja mi je da 2025. počne obasjana tom svetlošću i da ta svetlost traje!
Sugrađanin Bojan Đinović (50) imao je samo jedno da kaže:
-Godunu za nama pamtiću po pameti koja je izašla na ulice da protestuje protiv gluposti.
Jasenki Jovanović (66) 2024. godina je nešto donela a nešto uzela:
Doživela sam ličnu tragediju, ali i ovaj kriminalni režim na vlasti je tragedija celog društva! S druge strane, unuk je upisao fakultet, upao na budžet, dobio dom i stipendiju. To su bili uslovi za studiranje, jer ga čuvam sama. Eto i nešto lepo. Život teži ravnoteži. Nešto uzme, a nešto da!
Sara Popović (31) će 2024. godinu pamtiti po ljubavi, ostvarenim snovima ali i gubitku dve drage osobe:
-Pamtiću 2024. po ljubavi moje porodice i prijatelja, po ljubavi prema kardiohirurgiji za koju sam bila blagoslovena da spoznam u Hjustonu, ljubavi koja je osvojila moje srce u dalekoj Americi, ljubavi prema deci i mladima “Čarapanskog srca” sa kojima smo, zajedno sa mojom mamom i divnim mamama našeg tima i ove godine, delili radost, te naposletku po našim mladim, obrazovanim ljudima koji se bore za pravdu što je za svaku podršku. Godinu za nama pamtim i po našoj Slađi Nestorović Ristić koja nas je prerano napustila, kao i po Cici “Osmeh na dlanu” koja više nije sa nama.
Snežana Jakovljević (61) će ovu godinu će pre svega pamtiti po tragičnom događaju u Novom Sadu posle koga, kako je kazala, više ništa nije isto.
-Najvažniji događaj tokom 2024. je nažalost i najstrašniji – gubitak 15 ljudskih života zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. Iako još ne znamo ko je imenom i prezimenom kriv za to, jasno je da odgovornost treba tražiti u neprofesionalizmu, bahatosti i široko rasprostranjenoj korupciji koja karakteriše aktuelnu društvenu situaciju u Srbiji, a za koju su uvek odgovorni oni koji zemljom upravljaju. Posle pomenutog dogadjaja u Novom Sadu više ništa nije isto. Studenstski protesti probudili su društvo iz letagrije u koju je upalo. Ti mladi, pametni i hrabri ljudi inspiracija su i daju nadu da ova zemlja mora i može bolje od ovoga u čemu već jako dugo živimo. Studentske zahteve od sveg srca podržavam. Kao aktivistkinja ženskog pokreta želim da se osvrnem i na još jedan događaj u 2024, a to je sramotno suspendovanje Zakona o rodnoj ravnopravnost, što je učinio Ustavnu sud još krajem juna 2024. na sramotnu inicijativu Ombudsmana, koji inače ima mandat da štiti ljudska prava. Želim da 2025. bude godina (feminističkog) otpora.
D.P.- J.P.