Sve više mladih ljudi širom sveta uviđa štetnost prekomerne kupovine garderobe i okreće se svesnijoj, održivoj nabavci potrebnih predmeta. U razgovoru sa četvoro mladih iz Kruševca otkrivamo njihove navike kada je reč o kupovini odeće, kao i stavove o svakodnevnom oblačenju.
Održivu kupovinu garderobe mladi često praktikuju kroz posećivanje prodavnica polovne garderobe, tzv. second-hand. Simona Stojanović (21), studentkinja, smatra to odličnim načinom da se po povoljnoj ceni pronađe unikatna odeća:
– S obzirom na to da se kod nas uvozi dosta markiranih, skoro pa nenošenih stvari iz inostranstva, uvek se može pronaći nešto lepo. Kupujući second-hand, istovremeno se štedi novac i čuva životna sredina. Jer, masovna proizvodnja odeće koja često završi na deponijama je veoma štetna za okolinu. To je još jedan razlog, pored humanitarnog, zbog kog sam pristalica davanja odeće u Crveni krst i slične organizacije, odnosno poklanjanja odeće nekome kome bi služila.
Govoreći o modnom aspektu, Simona dodaje da je veoma važno da pojedinac izgradi svoj stil prema kome će kupovati odeću kako ne bi došlo do nagomilavanja bespotrebnih komada. Sa time se slaže i Nemanja Uskoković (23), diplomirani ekonomista, koji ističe da žene u našem gradu kreativnije izražavaju svoj stil nego muškarci:
– Primetio sam da je u našoj sredini ustaljen i prihvaćen određeni „kalup“ kada je oblačenje u pitanju. Ipak, moram napomenuti da sam manju ukalupljenost primećivao kod žena koje su u poslednje vreme sve smelije kada je moda na ulicama našeg grada u pitanju, čini mi se da više eksperimentišu. Sa druge strane, kod muškaraca izražavanje stila kroz modu nije toliko zastupljeno i prihvaćeno, deluje da svako ko iskoči iz ukalupljenosti postane tema mnogih čudnih pogleda na ulici, što mi se i lično dešavalo.
S obzirom na to da je Nemanja istakao da bi voleo da prisutniji budu način oblačenja ranih devedesetih i opuštena elegancija, upitali smo ga da li je možda u second-hand radnjama pronalazio garderobu koja odražava njegov stil:
– Par puta sam posećivao radnje polovne garderobe, ali nisam uspevao da pronađem ništa više od majice i duksa. Moje sestre, sa druge strane, tamo vrlo često naiđu na jako kvalitetne komade odeće.
Nošenje polovne garderobe je danas mnogo društveno prihvaćenije nego nekada, ističe N. R. (21), studentkinja:
– Pored toga što smo osvestili značaj očuvanja životne sredine, čini mi se i da smo uvideli da je odeća koja se ranije proizvodila bila kvalitetnija. Na primer, ja danas nosim mnoge stvari moje majke koje je ona nosila u periodu svog studiranja, dakle pre tridesetak godina. Ta garderoba uopšte ne deluje staro i oštećeno. Zanimljivo je to posmatrati i u kontekstu mode, koliko se trendovi ciklično vraćaju na svakih dvadesetak godina.
Ona smatra da je Kruševac na dobrom putu da postane sredina u kojoj svako smelo i slobodno izražava svoj stil, ali napominje da je važno da eksperimentisanje ne preraste u nepoštovanje prilike za koju se oblačimo:
– Iako na društvenim mrežama svakodnevno nalazimo inspiraciju za unapređenje svog stila, moramo biti svesni kada se oblačimo za školu, a kada za izlazak. Neke ustanove i institucije jednostavno nisu mesto za eksperimentisanje sa načinom oblačenja.
Uticaj društvenih mreža igra veliku ulogu u formiranju stavova o održivoj modi, ističe J.V. (20), studentkinja:
– Na internetu se i pokrenula priča o svesnijoj kupovini odeće. Mladi su upravo posredstvom društvenih mreža i onlajn prodavnica polovne garderobe poželeli da se okrenu second-hand kupovini. Čini mi se da su ranije prodavnice polovne garderobe uglavnom posećivali stariji ljudi, a sada mahom omladina.
Primećuje i da kupovina polovne garderobe sve manje podrazumeva nabavku po jeftinoj ceni:
– Kruševačke radnje se, čini mi se, i dalje drže tog starog koncepta second-hand prodavnica, mada su cene znatno skočile, shodno potražnji. U Beogradu, gde studiram, interesovanje za polovnom garderobom je poraslo toliko da postoje određene posebno koncipirane radnje u kojima se cene stare garderobe uopšte ne razlikuju u odnosu na cene novih stvari na koje nailazimo u tržnim centrima. Nekada su čak polovne stvari skuplje od novih. I to je, pak, razumljivo, s obzirom na to da su neki ljudi spremni da daju više novca kako bi došli do nekog unikatnog odevnog komada kakav se ne može naći u široko dostupnim prodavnicama.
Nije sve u konzumerizmu – mladi Kruševljani ističu da je najpre važno upoznati sebe i pronaći svoj stil, a potom što svesnije pristupiti nalaženju stvari kroz koje će se on istaći. Na tom putu, značila bi im veća dostupnost unikatne garderobe u našim buticima, pogotovo kada je reč o muškoj modi.
Ana Arsić