Tokom tri decenije Miloš Dimić (39) objavio je trinaest knjiga sa preko 600 duhovnih pesama. Najviše ih je posvetio Svetoj Kseniji Petrogradskoj, svetiteljki koja mu je, mišljenja je, pomogla da pronađe posao u struci, pa je po njoj i ćerki dao ime. Kaže da pesmu napiše za svega nekoliko minuta, te da ima osećaj da mu ih neko diktira a on samo zapisuje…
– Mislim da sam najviše pesama posvetio Svetoj Kseniji, a moja supruga Marija i ja smo odlučili da naša druga ćerkica dobije ime po njoj. Sveta Ksenija me je duhovno osnažila i učinila da se završi moj dugogodišnji status nezaposlenog diplomiranog pravnika. Dobio sam poziv od čoveka koji me uopšte ne poznaje, a saopštio mi je da sam dobio posao. Svetiteljka je na to uticala- mišljenja je ovaj pesnik.
Nedavno je u Kruševcu organizovao i književno veče posvećeno Svetoj Kseniji na kojem se, prema svedočenju prisutnih, osećalo njeno prisustvo:
– Mnogi moji prijatelji rešili su probleme čitajući akatist Svetoj Kseniji, jer ona iznenada donese radost i reši za nas nerešivu situaciju. Nedavno sam sa prijateljima priredio duhovno veče u njenu čast i svi smo osetili prisustvo i neopisivu duhovnu radost čitajući stihove i pevajući pesme njoj posvećene.
Miloš kaže da za sve u životu blagodari Bogu, Majci Božjoj i Svetoj Kseniji, te ističe da nema ni duhovnog stvaralaštva bez liturgijskog života:
–Inspiraciju za pisanje dobijam iz žitija svetih i iz liturgijskog života. Ne može se pisati duhovna poezija ukoliko se ne živi na taj način. Zahvalan sam Bogu na tom prizivu koji je neophodan da bi čovek zavoleo crkvena bogosluženja i da bi mogao da bude poslušan crkvi. Pravoslavna vera od nas traži odricanja, ali se dobija neopisiva radost u srcu i snaga za svakodnevni život.
Napisao je do sada trinaest knjiga, a svoje pesme često objavljuje i na društvenim mrežama i portalima:
–Nedavno je objavljena moja trinaesta zbirka duhovnih pesama ,,Hristov mir”. Pesme se godinama objavljuju i čitaju na društvenim mrežama, sajtovima i portalima koji podržavaju ovu vrstu stvaralaštva. Najveću pažnju pesme dobijaju na portalu ,,Čudo”. Poezija mi donosi rasterećene od brojnih obaveza. Radim u struci, zaposlen sam u EPS-u Kruševac, posvećen sam porodici, kao i obavezama u parohijskoj crkvi u Beloj Vodi.
Pisanje mu, kako kaže, pomaže da opstane u duhovnoj borbi:
–Preteča duhovne poezije je psalmopojac David, koji je kroz psalme pokazao kako čovek neprestano traži Boga. Blagodarenje u vidu stihova, molitveno obraćanje, slavljenje Boga i njegovih svetih ugodnika, sve se to oseća u duhovnoj poeziji. Ovo stvaralaštvo mi pomaže da opstajem u duhovnoj borbi i da ne gubim volju da živim duhovnim životom. Svaki vid kreativanosti pomaže. Hvala Bogu što sam se pronašao u pisanju duhovnih pesama.
Da bi napisao pesmu, Milošu je potrebno samo nekoliko minuta:
– Drago mi je što je naš arhijerej kruševački gospodin David preopoznao pesnički dar i godina me podsticao, a i dalje me ohrabruje u pisanju novih pesama. Čitajući o podvizima svetih ljudi, brzo dobijem inspiraciju. Zanimljivo je da pisanje pesme traje svega nekoliko minuta, imam osećaj da mi neko diktira , a ja samo zapisujem. Verujem da Duh Sveti je diktira, jer je stvaralaštvo blagoslov crkve.
Miloš često ume i svoje prijatelje da obraduje pesmom:
–Trudim se da u ljudima vidim samo ono što je dobro i napisao sam mnogo pesama svojim prijateljima i pozananicima čije me vrline zadivljuju. Mnogo je ljudi koji iza sebe imaju godine, decenije rada i truda i mislim da to zaslužuje pohvalu. Uglavnom se ljudi obraduju kada dobiju takvu pesmu, zahvale se od srca, a često kažu da nisu zaslužili takve pohvale.
Ovaj pesnik mišljenja je da duhovno iznad materijalnog:
–Sve materijalno je prolazno i zbog toga ne možemo pronaći sreću, mir i ispunjenje u materijalnim dobrima, koja su nam potrebna za život, ali se ne smemo vezivati za njih. Kada se čovek veže za Boga, dobije istinski mir koji nije od ovog sveta. Čovek se vezuje za zemaljsko i prolazno zbog ogrehovljene ljudske prirode, a podvižnici pobeđuju to uz Božju pomoć. Pravoslavni Srbi imaju i obavezu da neguju duhovno iz poštovanja prema svetim precima, koji su sačuvali veru u najtežim vremenima.
Za kraj ističe da se bez božjeg blagoslova ništa ne može:
–Ako čovek pažljivo sagleda svoj život, shvatiće da ga je Bog bezbroj puta sačuvao od zla. Tako je i u mom životu. Gospod sve uređuje i odlučuje kako je za nas najbolje. Vrata se otvaraju onda kada smo za nešto zaista spremni, iako često želimo da što pre dobijemo više, a zaboravimo da blagodarimo na onome što imamo. Svaki iskren trud je blagosloven, a nemoguće je postići bilo šta bez Božje pomoći. Vremena su teža i neizvesnija i sigurno će svi uskoro shvatiti da bez Boga ne možemo činiti ništa. Hristos je naš put, istina, život i najveća nada – poručuje pesnik Miloš Dimić.
L.K.
Foto: Una Petković