Opština Trstenik bi do kraja ove godine trebalo da dobije Lokalni akcioni plan za razvoj socijalnog preduzetništva, za period od 2026. do 2028. godine. Trstenik će biti prva lokalna samouprava u Rasinskom okrugu koja ima ovakav dokument i jedna među prvima u Srbiji.
Protokol o izradi Lokalnog akcionog plana za razvoj socijalnog preduzetništva potpisali su Opština Trstenik, Agencija za regionalni razvoj Rasinskog okruga i Udruženje građana za podršku evropskim integracijama “Evrokontakt”. Potpisivanje ovog protokola bilo je deo današnje konferencije „Socijalno preduzetništvo u opštini Trstenik“, na kojoj se govorilo o trenutnom statusu socijalnog preduzetništva u Srbiji, o ekonomskim i socijalnim izazovima razvoja opštine Trstenik te o primerima dobre prakse u oblasti socijalnog preduzetništva, Gradu Kragujevcu te trsteničkom Udruženju „Ženska inicijativa“, prvom socijalnom preduzeću na području Rasinskog okruga.
Pomenutim Protokolom je predviđeno da će potpisnici sarađivati na kreiranju stimulativnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva u Trsteniku, odnosno da će formirati radnu grupu koja će raditi na izradi Lokalnog akcionog plana za razvoj socijalnog preduzetništva u toj opštini za naredni trogodišnji period. Taj plan će, kako je navedeno, sadržati mere koje Opština Trstenik može da preduzme na osnovu svojih zakonskih nadležnosti.
Potpisnice Protokola su se obavezale da Lokalni akcioni plan izrade do kraja ove godine, a Opština Trstenik se obavezala da Predlog lokalnog akcionog plana prosledi nadležnima na proceduru zvaničnog usvajanja.
Govoreći na konferenciji, predsednica Opštine Trstenik, Milena Turk, je kazala da je izazov sa kojim se Trstenik suočava u zapošljavanju istovetan kao u drugim gradovima te da je želja da se mladima pruži šansa da u tom gradu nađu svoju šansu za zaposlenje, da se posle završenih studija vrate, ali da je želja i da se marginalizovanim grupama da šansa za pronalazak radnog mesta.
– Izrada ovog LAP-a će se nadovezati na mere koje već imamo sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Trstenik za podsticaj razvoja preduzetništva izdavaja oko 10 miliona dinara iz budžeta, podržavamo i socio-humanitarne organizacije sa tri miliona dinara i jačamo korelaciju i saradnju sa školskim ustanovama – kazala je predsenica Opštine Trstenik, Milena Turk.
Kruševaki „Evrokontakt“ se temom socijalnog preduzetništva bavi od 2017. godine, a Nenad Krstić, predsednik Udruženja, podseća da je socijalno preduzetništvo počelo da se razvija u prvoj dekadi ovog veka, te da se tada uglavnom zasnivalo na aktivnostima različitih udruženja.
– U febraru 2022. godine donet je Zako o socijalnom preduzetništvu, koje ga je prvi put sistemski prepoznao. Formiran je Savet za socijalno preduzetništvo, napravljen je registar APR-u, a u fazi izrade je nacionalni Program mera za razvoj socijalnog preduzetništva. Država je prepoznala socijalno preduzetništvo kao jedan od modela koji bi značajno mogao da poboljša socijalnu kartu društva. Takođe, drago mi da imamo ovakvu incijativu koja protiče iz Rasinskog okruga, jer lokalne samouprave imaju dovoljno ingerencija da dosta toga urade u ovoj oblasti – naveo je on.
Da je značaj socijalnog preduzetništva prepoznat na području Trstenika potvrđuje i podatak da je prvo preduzeće na području Rasinskog okruga, koje ima takav status, upravo iz te opštine.
Reč je o udruženju „Ženska inicijativa“, koje postoji od 2011. godine, tokom prethodnih godine bavilo se različitim oblicima podrške ženama, pogotovu na ruralnom području, a sada je u socijalnom preduzetništvu prepoznalo šansu da dodatno unapredi njihov položaj.
– Ono što je bitno, što nas je dovelo do socijalnog preduzetništva je solidarnost, pomoć običnom čoveku, mogućnost da se za neki problem iz našeg sela čuje u Trsteniku, da ga potom svi zajedno rešavamo – rekla je predsednica „Ženske inicijative“, Vesna Milosavljević.
Ona je objasnila da je Udruženje, kako bi dobilo status socijalnog preduzeća, moralo da preradi Statut, da se registruje u Agenciji za privredne registre te da definiše delatnost kojom će se baviti:
– U fokusu nam je bila poljoprivreda i voćarstvo i uzeli smo šifru prerada proizvoda, tako da naše koleginice mogu u nekon narednom periodu da traže opremu za svoju proizvodnju. Pre nego što smo sve to radile, došle smo do iskustva nekih organizacija koje se bave proizvodnjom detoski sokova od cvekle, šargarepe, pa bi mogle da radimo franšizu za njih, ako nismo spremne za samostalnu proivodnju. Slično bi moglo da se radi sa izradom eko-sapuna.
Istakla je da je važno da se i ostala udruženja koja imaju svoje proizvode, registruju, jer će onda, lokalne samouprave, na primer, moći da kupuju njihove proizvode, poput čestitki i različitih suvenira.
O Gradu Kragujevcu kao primeru dobre prakse na konferenciji je govorila predstavnica Centra za programe podrške privredi, malim i srednjim preduzećima Privredne komore Srbije, Milica Pavić:
– Oni su kreirali Komisiju za ravoj socijalnog preduzetništva, planiraju da izdvoje određena budžetska sredstva za podršku socijalnom preduzetništvu i bila im je potrebna naša podrška da zajedno definišemo mere i aktivnosti u okviru Lokalnog programa za ekonomski razvoj sa fokusom na socijalno preduzetništvo. Shodno tome izradili smo upitnik, imali fokus grupe, uradili anketu, SWOT analizu. Sada je u izradi definisanje konkretnih mera i aktivnosti koje će biti finansirane iz budžeta Grada Krugujevca.
Istakla je da je, u komunikaciji sa više lokalnih samouprava, primetila da su počele da prave razliku, odnosno da shvataju da socijalna preduzeća proizvode nešto, pružaju usluge, a dodatna vrednost je to što oni obavljam svoje delatnosti doprinose rešavanju određenih izazova u društvu.
J.B.