Iako mladi čine manje od petine stanovnika (tačnije 15,8 odsto po poslednjem popisu) u Srbiji, oni nisu zanemarljivi. Od izuzetnog je značaja kako se država ophodi prema mladima, na koji način im sistemski pruža podršku i kako podstiče individualni razvoj pojedinca na grupnom planu.
Pored porodice, koja je prvo okruženje detetu, tu su i prijatelji iz škole; neke od značajnijih figura za razvoj su vaspitači, učiteljice, kasnije i nastavnici i profesori. Međutim, ukoliko gledamo figure van sistema, a koje predstavljaju autoritet mladima, otkriva se veći spektar.
Izuzetno je važno za mladu osobu u razvoju da otkrije sebe, svoju individualnost, ono što je ispunjava. Nažalost, svedoci smo da često “idoli” mladim ljudima budu osobe sa iskrivljenim moralnim gledištima koje kroz različite medije pokazuju svoju “moć” i tako skrnave pojedine vrednosti.
U savremenom društvu teško je stati na put negativnim porukama i lošem uticaju od strane mnogih ljudi koji u ovom društvu bivaju etiketirani kao poznate ličnosti i zvezde. Međutim, takva lica ne moraju apriori biti uzor mlađim naraštajima.
Institucije se ne bave samo mladima, porodica takođe nije u potpunosti jedini uzor onima koji tek odrastaju. Međutim, to ne znači da praznu rupu u rasporedu između časova u školi, treninga i časova privatnog jezika ne popunjava ništa produktivno sem socijalizacije sa vršnjacima. Već više od 15 godina javljaju se različite forme neinstitucionalne podrške mladima.
Omladinski rad jedna je od plemenitih branši koja pomaže mladima da stasaju u najbolje verzije sebe. Prisutan je u različitim nevladinim organizacijama i drugim sektorima koji su namenjeni pomenutoj starosnoj grupi. Zaposleni koji završe posebne obuke i bivaju sertifikovani da mogu raditi sa mladima, su na poziciji omladinskog radnika.
Međutim, omladinski radnici mogu biti i oni koji nemaju sertifikat, a ipak stiču iskustva u radu sa mladima. Opet, razlike postoje, ako ne u efikasnosti, svakako u iskustvu onih koji se omladinskim radom bave.
Na nivou Srbije svake godine se beleži porast broja obučenih omladinskih radnika. Obuke za omladinske radnike i radnice sprovodi Nacionalna asocijacija praktičara i praktičarki omladinskog rada (NAPOR).
Kako je istaknuto na sajtu, NAPOR je nastao 2009. godine kao rezultat inicijative organizacija civilnog društva u Srbiji, koje sprovode omladinski rad. One su prepoznale potrebu da se osigura kvalitet programa omladinskog rada, da se on standardizuje, profesionalizuje i bude prepoznat od strane mladih, institucija koje rade sa mladima, države i društva uopšte.
Posao omladinskog radnika je prepoznat u Srbiji, ali se i dalje razvija kao profesija. Iako Zakon o mladima iz 2011. godine prepoznaje značaj omladinskog rada, on ne reguliše direktno status omladinskog radnika. Profesija i nakon toliko godina nije zvanično priznata u nacionalnom katalogu zanimanja, što otežava zapošljavanje omladinskih radnika na formalnim pozicijama u organizacijama ili institucijama.
Međutim, to ne znači da su omladinskim radnicima i radnicama sva vrata zatvorena. Često se desi da bivaju zaposleni u različitim sektorima i organizacijama koje se bave mladima.
Pored pomenute asocijacije NAPOR, mladima se takođe bave i OPENS, KOMS i CZOR.
OPENS je Savez udruženja čiji je zadatak da pokaže da je mnogo vrata koja mogu jačati kapacitete mladih ljudi na različite načine. Ovaj savez radi na osnaživanju mladih i osoba koje rade sa njima, kao i omladinskih organizacija i organizacija za mlade.
KOMS, Krovna organizacija mladih Srbije, je savez 108 udruženja mladih i za mlade, koji predstavlja najviše nezavisno predstavničko telo mladih u Srbiji. Ona deluje kao spona između mladih, svojih organizacija članica i različitih donosioca odluka i pružaoca programa i usluga za mlade (pre svega države i institucija).
Kako je istaknuto na sajtu KOMS-a, organizacija je nastala uz pomoć mreže, Koalicija mladih Srbije, koja je okupljala 5 nacionalnih omladinskih organizacija i organizacija koje se bave mladima (Građanske inicijative, Mladi istraživači Srbije, Omladina JAZAS-a, Omladinski informativni centar i Savez izviđača Srbije).
KOMS je nastala je 2003. godine kao Inicijativa mladih Srbije u okviru koje su delovali i Omladinski Savet Vojvodine i Studentska unija Srbije u ostvarenju dva cilja: podizanje svesti javnosti na lokalnom i nacionalnom nivou o poziciji mladih u zemlji i uspostavljanju institucionalnog tela za brigu o mladima.
CZOR, Centar za omladinski rad, započeo je sa svojim radom u Srbiji 2001, a od 2006. godine, registrovani su lokalno, u Novom Sadu, kao udruženje građana. Deluju u oblastima planiranog, sistemskog i profesionalnog omladinskog rada, učestvuju u različitim globalnim pokretima i inicijativama.
Autorka teksta sprovela je anketu među mladima iz Kruševca i okoline pokušavajući da analizira njihova znanja i iskustva na temu omladinskog rada. Primarna ideja ankete je bila da pokaže upoznatost učesnika, kao i njihova iskustva o ovoj temi, odnosno da li su do sada imali usluge omladinskog rada i gde su imali priliku da te usluge dobiju.
U samoj anketi je raspon godina ispitanika između 18 i 30, gde najveći procenat čine devetnaestogodišnjaci (50% ispitanika); 30% ispitanika je ženskog, a preostalih 70% muškog pola. Više od polovine (60%) ispitanika je sa područja grada, oko 30% je u bližoj okolini (udaljeni do 5km od područja grada), dok je preostalih 10% na udaljenosti većoj od 5 kilometara.
Polovina ispitanika trenutno studira, petina je završila samo srednju školu, dok je 10% ispitanika završilo master studije, a isti procenat dele opcije “završene osnovne studije” i “trenutno pohađam srednju školu”.
Prilikom ispitivanja osećaja napretka i razvoja u okvirima formalog obrazovanja, polovina ispitanika je na skali od 1 do 5 značaj opisala ocenom broj 4. Deset posto ispitanika je ocenilo brojem 2, dok je isti broj ispitanika ocenio brojevima 3 i 5.
Neki od pozitivnih komentara osvrću se na razvijanje akademskih, ali i socijalnih veština:
– Formalno obrazovanje mi je predstavilo novi svet razmišljanja i načina razmišljanja koji su mi pomogli da teme iz dnevnog života percipiram na nov način, strukturirano je tako da pruža realni osnov za unapređivanje kompetencija.
Sa druge strane, pojedini ispitanici kritikuju formalno obrazovanje jer ne dozvoljava pojedincu da misli svojevoljno, kao jedinka, već da se sjedinjava sa grupom. Neki navode da i nakon institucionalizovanog procesa obrazovanja dolazi do “rupa” koje ne bivaju pokrivene. Neki su pak mišljenja da je školski sistem zastareo i da je previše stresan, što loše utiče na fizički razvoj i razvoj mentalnog zdravlja.
Oko 60% ispitanika je označilo da pored redovne nastave pohađa vannastavne aktivnosti, trećina je negativno odgovorila na ovo pitanje dok je manje od 10% negativno odgovorilo na taj upit. Ovo pitanje je postavljeno radi sprovođenja uvida u navike ispitanika, odnosno da li su voljni da slobodno vreme utroše na učenje jezika, sporta ili neku drugu aktivnost koju ne sprovode samostalno.
Postojala su pitanja u anketi koja su tražila direktan odgovor na to “šta je neformalno obrazovanje” u kojem s u učesnici pisali svoje stavove. Pored seminara i treninga, mladi su napisali da u tu vrstu obrazovanja spada znanje koje se usvaja van posredstva institucija na kreativan način. Neki su u to uključivali i usvajanje informacija preko interneta ili čitanje knjiga. Svi ispitanici su napisali da su pohađali neku formu neformalnog obrazovanja.
Neformalno obrazovanje svakako nije strukturirano po lekcijama ili oblastima, ali pruža značajna znanja i veštine iz različitih sfera. Može se odvijati kroz različite aktivnosti, kao što su radionice, kursevi, volonterski rad, mentoring, samostalno učenje i druge forme.
– Shvatila sam da učenje ne mora da bude samo za klupom, da postoje drugačiji metodi prenošenja znanja na slušaoca. Postoji mnogo toga što mogu da naučim – napisala je jedna od ispitanica.
Pak, govoreći o neformalnom obrazovanju i širini koju pruža, ispitanici su svesni da nisu oslonjeni sami na sebe kada je ovaj vid učenja u pitanju. U anketi je postavljeno pitanje o mapiranju mesta, organizacija koje se bave mladima na lokalu i koje pružaju usluge neformalnog obrazovanja. Neke od najčešće pominjanih “centara” u odgovorima su Kancelarija za mlade, Edukativni centar i Alternativni kulturni centar “Gnezdo”.
Katarina Dragonjić
Naslovna foto: pixabay.com