Iako je Zakon o socijalnom preduzetništvu usvojen još početkom 2022. godine, broja udruženja koja posluju po tim principima još uvek se nisu registrovala kao preduzeća, a ni lokalne samouprave nisu defnisale podsticajne mere, kojima bi podržale takav vid poslovanja. Istovremeno, treba naći način da se javnom sektoru i poslovnim ljudim, koji bi trebalo da budu kupci onoga što socijalni preduzetnici proizvedu, pažnja privuče te da im se pojasni zbog čega je važno i za čitavo društvo korisno da kupuju od socijalnih preduzeća.
Ovo je deo zaključaka okruglog stola o temi „Kupujmo odgovorno – kupujmo od socijalnog preduzeća“, održanog u Kruševcu u okviru projekta „Kupujmo odgovorno u Kruševcu“, koji sprovodi Udruženje „Evrokontakt“.
Činjenica da su se okruglom stolu odazvali predstavnici brojnih udruženja koja se bave socijalnim preduzetništvom, ali da je potpuno izostao dolazak ljudi iz poslovnog sveta, prema rečima predsednika „Evrokontakta“, Nenada Krstića, jedna je od pouka:
– To nam je lekcija da su ljudi iz poslovnog sektora specifični, da im nije lako prići. Mislili smo da je dovoljno da ih pozovemo, ali očito da nije tako, već da je potrebno da im neko približimo, predstavimo to što radite, da shvate da kada kupe nešto od vas korist ima šira zajednica.
Zaključio je, shodno tome, da fokus ubuduće treba da bude na tome šta bi udruženja mogla da urade sa svoje strane kako bi lakše mogla da pridju kupcima.
Kazao je da se, takođe, ispostavilo da je usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu samo prvi u nizu koraka, te da su sada na potezu lokalne samouprave, ali i udruženja.
– Iz donatorske zajednice se pojavljuje sve više mogućnosti za podršku socijalnim preduzećima, ali je onda pitanje ko će se javiti, ako se udruženja nisu registrovala kao socijalna preduzeća. To znači da bi udruženjima, koja su nastala najčešće okupljajući osobe sa određenom vrstom invaliditeta, sada trebalo da poseduju i određene veštine poput poznavanja makretinga, finansija, kako bi se došlo do prodaje onoga što proizvode i kako bi obezbedili finansijsku održivost svojih organizacija – objasnio je Krstić.
O tome da je potreban poseban pristup kako bi se animirali ljudi iz poslovnog sveta govorila je predstavnica Festivala drugačije mode, Nataša Niškanović, koja se bavi komunikacijama i obukama kako kreirati uspešne društveno angažovane kampanje.
Ona je objasnila da su predstavnice Festivala svojevremeno održale 40 pojedinačnih sastanaka sa predstavnicima poslovnog sveta, kako bi obezbedile podršku za održavanje Festivala, te da je potom podrška svake godine bila sve veća.
–Važno je da znate kada se kome obraćate, odnosno da različitim akterima svoju priču, koja je ista, pričate na različite načine, na načine na koji oni mogu da vas razumeju. Ako je u pitanju lokalna samouprava, da vidite koja je njihova korist ako kupe proizvode od vas, ako su komercijalne kompanije da vidite šta je njihov interes, da nadjete zajednički interes. Mislim da naše društvo još uvek ne zna šta znači odgovorna i svesna kupovina – kazala je ona.
Na slikovitom primeru je objasnila kao običnim građanima treba predstaviti pojam održive mode, navodeći da se održivom modom bavi svako ko zakrpi svoje čarape ili održava čizme koje mu umesto tri traju pet godina ili drugima daje odeću svoje dece ili kupuje polovnu odeću…
Podsetimo još da Udruženje „Evrokontakt“ ovaj projekat realizuje kroz Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), koji finansiraju Evropska unija i Grad Kruševac, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, te da je održavanju okruglog stola prethodio Mini sajam socijalnog preduzetništva.
J. Božović
Ovaj tekst je objavljen u okviru projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2)“ koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost udruženja ”Evrokontakt” i nužno ne izražava stavove Evropske unije (EU) niti Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP)