Izvor: www.stetoskop.info
–Postati svoja najbolja verzija zahteva duboku introspekciju, kontinuiran rad na sebi i prevazilaženje unutrašnjih prepreka koje nas sprečavaju da ostvarimo svoj puni potencijal. Psihoterapija je veoma važna u ovom procesu jer pruža podršku, razumevanje i nudi načine za postizanje sveukupnog blagostanja. Centralni deo ovog procesa jeste razumevanje sopstvenih misli, osećanja i ponašanja- kaže Irena Werner, psihološkinja i licencirana RE & KBT psihoterapeutkinja.
Nije potrebna dijagnoza za odlazak na psihoterapiju, već je to sastavni deo rada na sebi i brige o mentalnom zdravlju. U većini slučajeva, seansa izgleda tako što terapeut i klijent sede okrenuti jedan prema drugom, nekada klijent može i da legne. Razgovor je poverljiv, a prikupljene podatke o klijentu terapeut mora da čuva u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Postoji individualna i grupna psihoterapija, sa više različitih teorijskih pravaca i pristupa. Koristi se u lečenju velikog broja mentalnih poremećaja, kao što su fobije, anksioznost, panični napadi, depresija, alkoholizam i anoreksija.
Neki od popularnijih pravaca su: kongitivno-bihejvioralna terapija, konstruktivistička terapija, porodična terapija, psihoanaliza , transakciona analiza.
–U dogovoru sa svojim psihoteraputom, procenićete koji pravac je najadekvatniji za vaše napredovanje i koji će vam najbolje pomoći da ostvarite sve ono što ste želeli pre psihoterapije. Takođe, psihoterapije će Vam pomoći i da uvidite stvari koje niste primećivali pre posete psihoterapeutu- objašnjava ova psihološkinja.
Zašto je važno prihvatiti sebe?
–Rad na sebi zahteva kontinuiran i dugotrajan proces, odnosno mi radimo na sebi čitavog svog života, a toga nekada nismo ni svesni. Male promene u dnevnoj rutini, u navikama, u ophođenju prema sebi i prema drugima mogu da promene sliku o sebi i svetu koji nas okružuje. Kako bismo radili na sebi tj. kako bismo postali svoja najbolja verzija, moramo da prihvatimo sebe onakvima kakvi već jesmo- savetuje Werner.
Prema Baslerovoj paradoksalnoj teoriji promene, ako se usredsredimo na prihvatanje sebe i svojih unutrašnjih doživljaja, dolazi do paradoksalnog efekta u kojem se zapravo dešavaju promene. Dakle, umesto da se borimo protiv svojih osećanja i misli, mi učimo kako da ih prihvatimo kao deo svog iskustva, što nas oslobađa od unutrašnjih otpora i omogućava nam dublje razumevanje i transformaciju:
–Kroz razgovor i podršku, naglašavamo važnost samoprihvatanja, samosaosećanja i prisutnosti u sadašnjem trenutku. Odnosno, kroz ove elemente možemo razviti veću fleksibilnost uma i emocionalnu otpornost, što vodi ka prirodnim promenama i rastu. Dakle, svako od nas nosi sa sobom određene blokade ili ograničenja, koja nas sprečavaju da ostvarimo svoje ciljeve. Psihoterapija pruža prostor za istraživanje ličnosti, prepoznavanje ograničavajućih obrazaca i identifikaciju potencijalnih izvora emocionalne teskobe.
Od psihoterapije do samopouzdanja
Kroz razgovor sa terapeutom možemo stvoriti jasniju sliku o sebi i svojim potrebama. Samopouzdanje je najvažniji element u postizanju ličnog uspeha i sreće. Tokom izgradnje samopouzdanja prolazimo kroz procese kao što su: afirmacija, postavljanje granica, učenje asertivnosti, efikasnih veština komunikacije i slično. Zapravo, uz podrškou terapeuta, može se osnažiti samopouzdanje i osećaj sopstvene vrednosti:
–Znamo da mnogi od nas nose sa sobom emotivne rane i traume iz prošlosti koje utiču na našu sposobnost da se povežemo sa sobom i drugima. Psihoterapija pruža prostor za emocionalno isceljenje kroz procese kao što su istraživanje emocija, razumevanje traumatskih iskustava i izgradnja emocionalne otpornosti.
Konačno, psihoterapija pomaže pri uspostavljanju jasnih ciljeva i strategija za ostvarivanje svog punog potencijala. Terapeut je taj koji pruža podršku i motivaciju u procesu postavljanja i ostvarivanja ciljeva, kao i pomoć u prepoznavanju potencijalnih prepreka i izazova na putu ka ostvarenju tih ciljeva:
–Ukratko, kroz podršku, razumevanje i primenu različitih terapijskih tehnika možemo prevazilaziti različite izazove i razvijati svoje potencijale. Ukoliko težite ka tome da postanete svoja najbolja verzija, psihoterapija može biti ključan korak ka ostvarenju vaše sreće, ciljeva i snova- poručuje psihološkinja Irena Werner.
Psiholog i psihoterapeut- da li je isto?
Psihoterapija je proces pomoći i samopomoći koji se odvija razgovorom između licenciranog terapeuta i klijenta. Kako bi se postao psihoterapeut, nakon završenog fakulteta prolazi se i kroz kontinuiranu psihoterapijsku edukaciju u trajanju od četiri ili pet godina, u zavisnosti od psihoterapijskog pravca, a tek nakon završenih svih obaveza postaje licencirani psihoterapeut od strane Saveza društava psihoterapeuta Srbije. Sve do tada, može biti edukant ali ne i psihoterapeut.
Psiholozi pružaju psihološku pomoć, psihološku podršku i psihološko savetovanje ali tek nakon uspešno završene edukacije postaju psihoterapeuti. Pomoć psihologa se ogleda u savetodavnom razgovoru, kao i u proceni ličnosti, testiranju psihološkim testovima i boljem razumevanju klijenta uz pomoć psihologije.
Foto: pixabay