Umetnička grupa ,,Kulturociklin” nastavlja da osvaja kruševačku publiku svojim prepoznatljivim umetničkim izrazom, dubokom mišlju i raznovrsnim pozorišnim inovacijama. ,,Farenhajt 451” naslov je njihove nove predstave, čija će premijera biti večeras, (17. april), sa početkom u 20 časova, u Beloj sali Kulturnog centra. Umesto ulaznice, kako su saopštili, potrebno je pokazati omiljenu knjigu.
O predstavi:
Kako danas čitamo i tumačimo Bredberijev svet urušenih vrednosti, „brzog rata“, virtuelnih porodica, relativizacije istorije i međuljudskih odnosa u kojima nema empatije ni bliskosti? Šta ovaj roman kazuje o nama u našem svetu? ili Šta nam ne kazuje? Jesmo li kao društvo već dosegli ovaj stepen samospaljivanja? Da li bismo uopšte umeli da prepoznamo društvo u kojem je sloboda mišljenja toliko potisnuta ili uniformisana, da ni ne primećujemo da nam je oduzeta? Može li se desiti novi zaokret u kulturi čitanja i vraćanje knjizi (i umetnosti uopšte) kao vežbanju i razvijanju kritičkog mišljenja i empatije?
Predstavom „Farenhajt 451“ po tekstu Reja Bredberija, a u dramatizaciji i režiji Sandre Maksimović i članova grupe, “Kulturociklin” se vraća temama uloge umetnosti i kulture u društvu, slobode, identiteta i potrage za smislom. Pitanja koja ova knjiga donosi relevantna su i danas jer mladi često osećaju pritisak da se uklope u grupe, potiskujući prirodnu želju da istražuju svoja uverenja i razvijaju autentične stavove. Ovo je, naročito, pojačano i savremenim oblicima cenzure pojedinih knjiga u sistemima jer otvaraju teške teme i pozivaju na razmišljanje (npr. primeri zabrana i sukoba oko Orvelove ,,1984“, Selindžerovog ,,Lovca u žitu“, knjige ,,Mi deca sa stanice Zoo“ Kristijane F. zbog eksplicitnih sadržaja, iako knjiga ima preventivnu poruku, ili skoro aktuelne kritike ,,Mausa“ Arta Špigelmana zbog tzv. golotinje iako je reč o ilustracijama mačaka i miševa u vrlo značajnoj obradi teme holokausta), dok nas Bredberi upozorava i na fenomen tišine (ne samo vatre), to jest aktuelnog slabljenja kulture čitanja uopšte – ,,Ne morate spaliti knjige da biste uništili kulturu. Dovoljno je da ih ljudi prestanu čitati“.
Nedavna istraživanja ukazuju na zabrinjavajući trend opadanja čitalačkih navika među mladima. Prema istraživanju organizacije “National Literacy Trust” iz 2024. godine, samo 34,4 odsto dece i mladih uzrasta od osam do osamnaest godina izjavilo je da uživa u čitanju u slobodno vreme, što predstavlja pad od 8,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Još alarmantnije, samo jedan od petoro mladih svakodnevno čita nešto u slobodno vreme, što je najniži nivo učestalosti čitanja zabeležen od 2005. godine. Primećuje se da digitalne tehnologije, koje pružaju instant zadovoljenje, otežavaju mladima održavanje pažnje potrebne za aktivnosti poput čitanja. Takođe, u društvu se često omalovažavaju aktivnosti koje ne donose neposrednu korist, što dodatno smanjuje interesovanje za književnost. Ovi podaci ukazuju na potrebu za podsticanjem kulture čitanja među mladima, kako bi se očuvala vrednost pisane reči i razvijale njihove kognitivne i emocionalne sposobnosti.
foto: Kulturociklin
L.K.