Tamara Radovanović, novinarka portala Južne vesti, jednog od retkih nezavisnih medija na jugu Srbije, govori o konstantnim pritiscima s kojima se ona i njeni kolege susreću.
Izvor: Krusevacpress
Južne vesti prate tokove novca, korupciju i kriminal u pet okruga na jugu zemlje i izveštavaju o temama koje drugi mediji zanemaruju.
„Izloženi smo pritiscima stalno, kao medij i pojedinačno. Najveći primeri su da smo se našli na listi medija koji se navodno finansiraju za ‘Srpski Majdan’, što je, prema navodima jedne ruske obaveštajne službe, direktno targetiranje nas koji radimo tu“, priča Radovanović.
Ona opisuje napad koji je doživela maja ove godine na skupu u Nišu, kao i pretnje kroz društvene mreže i na kućnom pragu.
„I sve je to usledilo nakon teksta o mogućim zloupotrebama pri gradskoj licitaciji za nekretnine. Imala sam i fizički napad, a tu je i situacija kada je kum muškarca, koji je bio akter istrage, dolazio kod mojih roditelja da mi kaže da se klonim priče.“
Nezavisni novinari kao meta i bez zaštite
Radovanović ističe da medijske kuće kao što je Niš TV redovno objavljuju detalje iz privatnog života novinara i prete im kako će i dalje objavljivati, takođe, povezuju ih bez dokaza sa opozicijom. Pored toga, Južne vesti su tužene zbog fotografija i redovno trpe pritiske i institucionalne napade:
„Poreska inspekcija je dolazila svakodnevno, vršila temeljne kontrole, pokušavajući da pronađe greške i nedostatke koji bi bili kažnjivi.“
Tamara opisuje i blokade u radu: predstavnici vlasti često ne daju izjave, ne odgovaraju na zahteve za pristup informacijama ili produžavaju rokove na apsurdan način.
„Bivša gradonačelnica nam je blokirala brojeve, aktuelni direktor Doma zdravlja i njegova pomoćnica isto, pa praktično nemamo drugu stranu teksta jer nam je uskraćena.“
Značajna podrška građana
Pretnje novinarima i novinarkama nisu samo verbalne.
„Na protestima smo morali da se držimo u grupi jer nas policija nije štitila. Kada sam fizički napadnuta 17. maja, bilo je desetine policajaca, ali niko nije reagovao. Napadač je praktično naređivao policiji, a oni su mene preveli na drugu stranu ulice i nisu preduzeli ništa prema njemu.“
Iako institucije ne pružaju zaštitu, podrška javnosti postoji.
„Studenti su, nakon napada, organizovali protest ispred naše redakcije. Ljudi nam šalju poruke podrške i brojeve telefona, da možemo da se javimo u bilo koje vreme. To zaista znači, ali problem je što se mnogo stvari događa stalno, i jedna situacija potiskuje drugu.“
Na kraju, Radovanović zaključuje da bi promena u Srbiji zahtevala sistemske reforme:
„Govoriti samo o zaštiti novinara je apsurdno. Morala bi da se promeni čitava lančana struktura, mnogo oblasti, da bismo zaista mogli da radimo bez straha.“
G. Jevtić
Naslovna foto: pixabay