Aleksandar je svog četvoronožnog prijatelja upoznao slučajno, na ulici. Pokušaj da ga pomazi završio se tako što mu je pas bukvalno skočio u zagrljaj. Ubrzo nakon tog susreta, dobio je i kućicu u dvorištu novog prijatelja. Novi dom je prihvatio, ali ne i ime koje mu je Aleksandar dao. I sve ovo ne bi bilo neobično da „bezimenko“ svakodnevno, uvek u isto vreme, ne odlazi iz dvorišta i vraća se tačno u pola četiri popodne.
Kao ljubitelj životinja, Aleksandar se potrudio da, osim svakodnevnih zagrljalja koje ovaj pas obožava, svom novom prijatelju pokloni i dom:
–Zagrljajima i maženjem sam stekao njegovo poverenje i tako uspeo da ga uvedem u svoje dvorište. Imao sam već kućicu sa izolacijom, odbio je, pretpostavljam zbog mirisa psa čiji je to ranije bio dom. Napravio sam mu novu. Zbog prijateljskog odnosa koji smo uspostavili, bilo mi je nekako normalno da mu dam i ime. Međutim, Zilot, kako sam ga nazvao, ni posle godinu dana druženja, ne haje za svoje novo ime.
U međuvremenu ga je zavoleo i komšiluk, jer „zagrljalje“ nudi svima. Većina ga zove Žuća, ali džaba, ni to ime mu se ne sviđa, kao ni ideja da vreme stalno provodi u dvorištu.
– Ujutru, uvek u isto vreme, izađe iz dvorišta i vrati se oko pola četiri. Ostatak dana i večeri, sve do zore, provede kod mene. Često odbija granule, vidi se da nije gladan. Zaintrigiralo me gde ide svakog dana, pa sam odlučio da ga „špijuniram“. Krenem za njim, usput ga maze komšije, on zastane, udeli im „zagrljaj“ i ide dalje, sve dok nije došao do jednog butika u blizini pijace.
Aleksandar kaže da mu je po reakciji vlasnice butika, bilo jasno da to poznanstvo nije od juče.
– To je jedna divna žena, zove se Sneža, vidi se da i ona kao i ja brine o njemu. On malo uđe u lokal, malo stoji ispred. Ona ga nahrani, dolaze i neke žene i donose mu hranu. Uglavnom meso, pa mi bi jasno zašto neće granule. Tako prvog dana praćenja, tako sutradan…I sve dok vlasnica ne zatvori, onda krene kod mene.
U povratku isto. Zastaje i mazi se sa komšijama.
-Svi mu se obraduju, obraćaju mu se različitim imenima. Ne odaziva se ni na jedno. Znači, nije do mene, jednostavno neće da ima ime, ili ga ima od ranije, pa mu ne treba novo- kaže ovaj ljubitelj životinja.
Žuća, Zilot ili kako već, i dalje svakodnevno ide na „posao“. Ranije su ga ljudi viđali i na kraju Stare čaršije, na Bagdali, u porti, kod Kosturnice. Sada se skrasio, ne luta kao pre. S posla pravo dolazi u dvorište svog novog prijatelja.
D.P.