U okviru “Erazmus plus” projekta “Mobilnost osoblja Sportskog saveza grada Kruševca u Grčku (Volos) kod direkcije za primarno obrazovanje Magnezije” tročlana delegacija boravila je nedavno u ovom gradu. Za naš portal ispričali su šta su novo naučili, koje su sličnosti i razlike te šta od viđenog mogu primeniti kod nas.
Delegaciju su činili master profesor fizičkog vaspitanja i sporta Saša Stojanović, predsednik Sportskog saveza grada Kruševca, profesor fizičke kulture Aleksandar Nikolić, tehnički sekretar Sportskog saveza te master profesorka fizičkog vaspitanja i sporta Jelena Šućur.
Aleksandar Nikolić je kazao da se Sportski savez kao organizacija trudi da aplicira kod različitih donatora za dodatna sredstva:
– Iskoristili smo mogućnost koju pruža Erasmus+ projekat “Mobilnost osoblja” da troje zaposlenih iz Sportskog saveza otputuje u grčki grad Volos sa ciljem da vidimo kako oni rade, koje programe školskog sporta primenjuju u radu sa decom i da vidimo kakvi su njihovi sportski kapaciteti, kakve objekte imaju, kakva pravila primenjuju i kako funkcioniše sport u Volosu. Tokom sedam dana obišli smo osnovne škole, videli kako oni funkcionišu, obišli smo sva načelstva – naveo je Nikolić.
Kako nam je rekao, njegov lični utisak je da postoje razlike i sličnosti sa našim sistemom. Sličnosti su postojanje Direkcija za primarno obrazovanje, koja se bavi školskim sportom, slični su programi sporta koji se primenjuju u školama, školska takmičenja. Postoje i razlike:
– Razlika je u tome što kod njih postoji Udruženje pedagoga u okviru koga radi dobro organizovano Udruženje pedagoga fizičke kulture, koje okuplja ljude koji se bore za svoja prava u smislu pretvaranja ideja u zakonske okvire. To je način na koji unapređuju i menjaju programe, što kod nas ne postoji. Kod njih u osnovnim školama postoje programi školskog sporta koji nisu takmičarskog karaktera sa ciljem da sport bude dostupan svima bez bodovanja rezultata, to doprinosi da svi budu uključeni u sport.
Nikolić ističe da sport takmičarski karakter u Grčkoj dobija tek u srednjoj školi, od 13. godine, a kao veoma interesantno navodi to što ukoliko se postignu neki značajni rezultati u srednjoj školi na nacionalnom ili svetskom nivou to učenicima otvara vrata za upis u škole koje žele kasnije.
– Oni su sve stare objekte stavili u funkciji sporta, dostupno je više kapaciteta i sve je besplatno ili po subvencionisanim cenama. Oni ne finansiraju sport iz budžeta, sport im je privatni sektor, tačnije jedan deo se finansira tek posle pete godine postojanja sportskog društva od strane fondacije Onazis i tu počinje profesionalni sport. Za mene značajna razlika je to što su jasno odvoliji rekreativni i profesionalni sport – navodi predsednik SSGK Saša Stojanović dodajući da je kog Grka, za razliku od nas, dosta razvijen rekreativni sport.
Na pitanje šta je od ideja koje su videli u Volosu pimenjivo kod nas odgovaraju da ima dosta toga što bi se moglo implementirati. Ističu da su ideje primenjive tek u trenutku kada jasno odvojimo šta finasiramo, da li profesionalni ili školski sport.
– Grci su jako vredni i posvećeni sportu, vode računa o ishrani te tako ni u školi ni oko škole se ne mogu kupiti slatkiši. To je nešto što je moguće primeniti i kod nas. Takodje, školska dvorišta su iscrtana šablonima po kojima deca mogu da se igraju, na odmorima se deci daje lopta kako bi se sve vreme igrali – kazao je Stojanović.
Prva stvar koju će uraditi, kako su rekli, po ugledu na grčke škole je iscrtavanje dvorišta Specijalne škole gde će se deci pružiti prilika da na velikom odmoru budu aktivna. Kasnije to mogu da primene i ostale škole.
– Po uzoru na viđeno organizovaćemo jednog dana za đake iz više odeljenja koncept zajedničkog vežbanja, treba da idemo ka tome jer je kod nas rana specijalizacija u sportu veliki problem. Cilj nam je da razvijemo školski sport – istakao je Nikolić.
Za ovu godinu najavili su dva nova projekta u vezi sa rekreativnim sportom i uključivanjem starijih gradjana. Prvi je “Plivam i uživam” za gradjane od 65 godina i starije, koji bi dva puta nedeljno plivali uz stručni nadzor.
Drugi nosi naziv “Hodajmo zajedno”. Reč je o nordijskom hodanju i taj projekat bi krenuo sa lepim vremenom. Gradjani bi, takodje uz stručni nadzor ljudi iz Sportskog saveza, mogli da se rekreiraju na taj način, promovišući zdrav način života. Taj projekat bio bi namenjen svim uzrastima, a sprovodio bi se na Slobodištu, u parkovima, u Pakašničkoj šumi.
– Kretanje je neophodno, uslova imamo, samo je potrebno animirati ljude organizujući stalne programe – zaključio je Nikolić.
Upravo zbog ovakvih razmena znanja i iskustava, umrežavanja sportskog osoblja te usvajanja novih znanja i veština, naši sagovornici ističu značaj programa u okviru “Erazmus plus” projekta, koji podržava Evropska unija i Evropska komisija.
M.M.D.